Tri generacije na jednom mestu - mora biti drama

Svaki život nosi sa sobom mnogo lepih stvari, ali isto tako i mnoštvo problema. Ono što svakodnevno delite sa svojim najbližima, porodicom, roditeljima, trebalo bi da bude sigurna luka i stalna podrška, bez obzira na vrstu problema. Međutim, svi smo barem jednom osetili da to nije uvek slučaj. Vremenom, kroz odrastanje i starenje, situacija se svakako menja. Na bolje ili na gore – to je već veliko pitanje. Sve te promene, međutim, često ostaju unutar četiri zida. Ili možda završe na pozorišnoj sceni, kao što je slučaj u novoj drami Mine Petrić pod nazivom "Nezaboravak, Potočnica, Zmijske oči", u režiji Tare Mitrović.

foto: Zoran Otrupčak

"Čini mi se da pripreme teku zaista dobro i da smo spremni da izađemo na pozornicu 16. decembra, kada je zakazana premijera na Kamernoj sceni SNP-a", ispričala nam je Mina na početku gostovanja u "Dnevnoj sobi" Oradija.

Naziv drame "Nezaboravak, Potočnica, Zmijske oči" privlači pažnju, ali i zbunjuje. O čemu se zapravo radi?

To su tri naziva za isti cvet. Postoji i četvrti, možda najpoznatiji naziv – Spomenak. Drama nosi ovaj naziv zato što, između ostalog, preispituje osećaj sećanja i zaborava. U predstavi, krećemo se od sadašnjosti do nekoliko trenutaka iz prošlosti jedne porodice, koju čine tri žene i posmatramo mehanizam njenog raspada, ako mogu tako da kažem. U suštini, fokus je na transgeneracijskom prenosu traume, koja potom utiče na sve odnose unutar porodice i na sve njene generacije.
 

Šta te je podstaklo da napišeš i realizuješ ovakav komad?

Ovaj komad nastao je 2021. godine i osećam da sam ga napisala veoma organski, iako nisam imala jasnu ideju kuda idem kada sam zamislila prvu scenu koja mi je bila zanimljiva. U pitanju je scena devojčice koja sedi u nepoznatom stanu i posmatra ga. U komadu je to tek jedna slika, koja se kasnije razvija u dramsku scenu, a zatim postaje deo celokupnog teksta. Dve godine kasnije upoznala sam Taru Mitrović, koja je režirala javno čitanje ovog komada u ustanovi kulture "Parobrod". Spojila nas je rediteljka Ana Tomović, na čemu sam joj veoma zahvalna. Tada sam shvatila da Tara odlično razume ovaj komad i da ima moje puno poverenje. Kada me je obavestila da želi da režira komad i postavi ga na scenu, odmah sam znala da je to prava odluka. Tako, četiri godine kasnije, Tara nam donosi premijeru.

Kažu da sukobi često nastaju na "granicama", a porodica je, paradoksalno, najbliža. Svako se može pronaći u takvim pričama. Kako misliš da će publika reagovati?

Ne znam šta mogu da očekujem jer je moja percepcija subjektivna i oblikovana svim impresijama koje imam – tokom pisanja, završetka teksta i sada kroz proces stvaranja predstave. Volela bih da gledaoci steknu utisak jedne celovite priče sa značajnom porukom. Takođe, nadam se da će nakon predstave osetiti neku toplinu, što mi je posebno važno.

Pretpostavljam da je nije lako napisati dramsko delo, međutim, koliko je težak proces da to postane predstava?

Ovo mi je prvi put da sam u ulozi autorke teksta i da u suštini nemam nikakav ili vrlo mali upliv u to kako teče proces nastajanja predstave. Za mene je bilo važno da sopstvenom subjektivnošću ne utičem na rad rediteljke, glumica i celog autorskog tima, tako da možda i ne znam sve izazove sa kojima su se oni suočavali. Kada sam u prošlosti radila kao dramaturškinja, dramatizatorka ili adaptatorka u pozorištu, svaki proces nozi izazove koje čovek ne može da predvidi, ali oni su sa razlogom tu - da bi se prebrodili.

Premijera je zakazana za 16. decembar u SNP-u?

Tako je, Kamerna scena SNP-a, početak u 20:30 časova. Već sutradan planirana je repriza na istom mestu i u isto vreme.

Gostovanje Mine Petrić u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

Foto: Danijel Rauški