Društvo / Intervju
Svaka kocka kotrljanjem postane lopta
Bend ST¡llness je prošle jeseni, nakon punih deset godina, objavio novi album "Kocka je okrugla", a sticajem okolnosti isto toliko godina im je bili potrebno da ponovo dođu u naš grad. Još uvek se pamti atmosfera iz 2013. godine kada su Splićani svirali na Trgu slobode u okviru manifestacije "Ritam Evrope", dok će se ovog puta novosađanima predstaviti u SKC Fabrici. Frontmen Ivan Jurić Yuri je i dalje glavna pokretačka snaga ovog benda.
"Taj koncert u Novom Sadu pamtimo i prepričavamo i mi, još uvek. I mislim da nam je to bio možda i najbolji nastup u karijeri“ priča Yuri na početku gostovanja u "Dnevnoj sobi" Oradija.
Prošlo je dosta godina od kada smo se videli poslednji put, a i vi ste napravili jednu dužu pauzu. Šta se dešavalo u međuvremenu?
Svirali smo dosta, možda nismo postizali maksimum onog što smo hteli i mogli, ali poprilično smo bili primećeni. Neki ljudi su nas zvali i dosta gurali, po Vojvodini, Banatu, Srbiji generalno, a slično je i sa regioniom, na primer Slovenijom. Po Hrvatskoj smo naravno odsvirali sve što smo mogli, a uspeli smo da obiđemo i deo Evrope. Bio je intenzivno. Ipak, mislim da smo za neke stvari bili malo zeleni, možda malo lošije organizovani, što želimo sad da ispravimo, ukoliko je to uopšte moguće. Ova pauza kao da se nije ni dogodila. Ja sam živo kao u nekom balunu i bavio sam se nekim drugim stvarima, preživaljavanjem, osnovnim životnim stvarima. Dok se okreneš prođe deset godina, ne znaš ni kako.
Kako danas publika prihvata nove pesme?
Iznenađujuće dobro. Imali smo promociju u Zagrebu u klubu "Vintage" i shvatili smo da imamo novi album koji sviramo ceo, u komadu i da ljudi pevaju refrene. To se nama do sada dogodilo samo jednom, baš u Zrenjaninu, kada smo tamo došli prvi put, nakon prvog albuma. Ljudi su pevali refrene naših pesama, a mi realno nismo ni znali da Zrenjanin postoji! Malo me sramota zbog toga, jer je na kraju ispalo da su se moji roditelji tamo upoznali, na nekom sindikalnom izletu davnih dana. Ta naša ekipa i prijatelji tamo su nas gurali i pomagali, po celoj Vojvodini i Srbiji, pa smo tako došli i do SKCNS i Exita gde smo imali zaista sjajne nastupe. Da se vratim na temu, sve me je to podsetilo na ovo sada i osećaj da neko zna pesme sa novog albuma je zaista lep.
Prošlo je punih deset godina od prethodnog albuma, kako je ta kocka postala okrugla?
Kotrljanjem (smeh). Rolaš, rolaš, bacaš, pa se oni oštri rubovi istupe i izližu. I to kad krene više nema zaustavljanja. U stvari, nemam pojma uopšte kako (smeh). Ceo album je na rubu pameti, govori o mnogim stvarima, ne znam ni je tačno o čemu.
Kako danas gledaš na teme koje su te nekad inspirisale? Koliko se tu promenio ugao?
Prvi tekst sam napisao sa 15 godina, a sad mi je 39! Dakle, prošlo je dosta vremena (smeh). Na početku sam bio mlad, idealista i utopista. Posle srednje škole upisao sam fakultet i postao student filozofije i informacionih tehnologija, a nekako sam bio opsednut sociologijom. Bio sam uveren da muzika može promeniti svet. Danas se više bavim psihologijom i unutrašnjim stvarima, samim sobom, jer me je život tako naterao. I bliskim ljudima. Današnje teme su ili duboka introvertna, odnosno, pošto nisam baš introvert, više su introspektivna razmišljanja ili analize bliskih ljudi kao obične ljudske jedinke koja je sastavni deo društva. Trudim se da se ne bavim društvom u celini, jer za mene to više nema smisla.
OBRATI PAŽNJU
Kako napravite saradnju sa drugim muzičarima i nađete se na sličnoj talasnoj dužini sa njima?
Mislim da ideološki jesmo bliski, možda nam tehnički te talasne dužine malo klize, jer svako ima svoj život i obaveze. Sa nekim ljudima se teško nađem, uživo, a meni treba ta direktna komunikacija, fizička prisutnost, jer se tako energija oseća između ljudi. Digitalna komunikacija mi to baš ne pruža, barem ne kako bih ja hteo. Dvadesti vek je stoleće muzike, umetnosti, knjiga, filozofija i taj pojam je svima jednak. Kad nađeš ljude kojima su ukus formirali isti umetnici, muzičari, pisci, ili slična životna iskustva, onda lako prepoznaš čoveka i nađeš onog ko razume. Godine ti donesu to da, kada neko i ne razume, to ti ne smeta. Onda gledaš da li su taj čovek i njegova dela sa dobrim namerama ili ne, da li čini dobre stvari i postupa ispravno prema tvojim moralnim načelima ili ne. Tako biraš ljude u životu, pa tako i kolege. Umetnost shvatam dosta intimno i lično. Meni je to u veliku ruku zanat, ali mi je to i osobna, lična stvar. Shvatio sam, da radi sebe, moram dobro da pazim sa kim to radim.
Dakle, večeras je koncert u SKC Fabici. Hoće li biti i starih stvari ili samo novi album?
Tako je, sviramo zajednički koncert sa bendom Neke face, ne znam tačno vreme kada kreće naš nastup. Sviraćemo kombinaciju starih i novih stvari. Sigurno veliki deo novog albuma, možda čak i sve pesme, a biće tu svakako i stvarih stvari sa prva tri albuma, koje su uvek gorele na nastupima u Novom Sadu.
Hoćeš nam obećati da neće proći novih deset godina do sledećeg koncerta?
A ja bih voleo da meni to neko može da obeća! Ja nisam hteo da prođe ni ovih deset, niko mene ništa nije pitao (smeh).
Yurijevo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: STillness
