Strast koja se i čita

"Koliko sam para potrošio na odlaske u Englesku, mogao sam kupiti pristojnu gajbu u Novom Sadu. Petnaest viza zalepljeno mi je u pet različitih pasoša, trideset puta sam leteo na Ostrvo i to isključivo zbog fudbala i muzike. Bio sam na više od sedamdeset utakmica – od Premijer lige i FA kupa, preko finala Liga kupa, do Konferencije i Senior Sari kupa. Pre prvog odlaska, triput sam bio odbijen. Od osnovne škole kada sam se zaljubio u engleski fudbal i muziku, maštao sam o Londonu…". Sve ovo, ali i mnoge druge uzbudljve sadržaje, pronaći ćete na stranicama knjige "Moja Engleska" koju je napisao Igor Todorović - Zgro, producent u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, ali pre svega, strastveni ljubitelj engleskog fudbala i prateće supkulture. Čitajte fudbal!

"Sam naziv knjige je došao u poslednji čas, bukvalno pred štampu. U pitanju je lična priča koja je, fudbalski, krenula još 1982. tokom Svetskog prvenstva u Španiji, a zaokružena je mojim prvim odlaskom u Englesku 2002. godine. Znači, tih dvadeset godina mojih susreta sa engleskim fudbalom, modom i muzikom je tu. Bile su tu i tri odbijenice u pasošu, dok konačno nisam tamo otišao", priča Zgro za Oradio.

Koliko je Engleska uticala na tvoj sveopšti ukus, pored fudbala?

Sve je krenulo sa fudbalom. Kao klinac sam odrastao na prenosima stare jugoslovenske fudbalske lige. Živeo sam za te kombinovane radijske prenose vikendima, kao i za televizijske emisije poput "Indirekta" i "Sportskog pregleda". A te 1982. mi je, iz nekog revolta prema većini klinaca koja je na utakmici Engleska – Francuska navijala za Platinijevu Francusku, iz potpune kontre došlo da navijam za Engleze. Par godina kasnije sam otkrio pank muziku i taj buntovnički stav, koji je sa sobom nosio jednu antišablonsku varijantu. Na taj način sam spojio pank i engleski fudbal. Od malena sam imao strast da zapisujem i skupljam razne isečke iz novina, karte, sličice fudbalera, a uporedo sa fudbalom sam skupljao i sve što je imalo veze sa pankom. To su danas prepune kese i kutije informacija, a i sada zapisujem najzanimjivije detalje sa svakog koncerta ili utakmice na kojima sam bio.

Zgro na stadionu fudbalskog kluba Vest Hem Junajted

Najviše mi je vremena trebalo da sednem i napravim osnovni kostur ove knjige. Moja arhiva je zaista velika, a celu priču oko "Moje Engleske" pokrenuo je Strahinja iz izdavačke kuće "Jež". On je tu video potencijal i posle par meseci sam mu poslao prvih tridesetak strana. Bio je oduševljen tako da sam nastavio sa uobličavanjem knjige. Imao sam odrešene ruke i vrlo opušteno sam pisao, bez žurbe, tako da je sve bilo gotovo do kraja proleća ove godine. Na kraju, kada je knjiga stigla iz štamparije, bio sam prezadovoljan konačnim proizvodom. 

Šta je ono što si još, pored fudbala, voleo da povežeš u knjizi? 

Kada sam prvi put otišao u Englesku, boravio sam kao gost u tri različite porodice, na tri različite lokacije. Sa svim tim ljudima sam se upoznao preko pisama, a tema nam je isključivo bio fudbal. U Engleskoj su fudbal i muzika i dalje neraskidiva stvar. Tako sam na poklon od domaćina Majka, strastvenog navijača Boltona, dobio vrlo raritetne pank singlove. Sa prijateljicom Emom sam išao na gomilu koncerata, između ostalih smo gledali Madness i The Undertones.

Koji klub voliš i pratiš iz Premijer lige, a koji ti je omiljeni mali klub?

Na početku mog interesovanja, informacije su bile teško dostupne. Dok nisi saznao da postoje neki Koventri i neki Derbi kaunti, znao si za Mančester, Liverpul i recimo, Notingem Forest, jer su dva puta osvajali šampionat. Moj ćale je pratio naše igrače u Engleskoj, jer ih je tada, početkom osamdesetih, bilo čak desetak na ostrvu. On je voleo našeg golmana Petra Borotu i ja sam tada čuo za Ćelsi, a oni su tada ispadali iz prve u drugu ligu. Meni je i danas drago da Čelsi pobedi i bude prvak. Simpatišem Aston Vilu, drago mi je što igraju dobro poslednjih par godina. Od ostalih klubova, oduvek sam voleo autsajdere. Dakle, pomenuti Koventri, pa Čarlton, Sautempton, Barnli… Everton ili Liverpul – Everton! Siti ili Junajted – Siti!. Ne pričam o današnjem Sitiju nego o klubu koji je igrao i u trećoj ligi. Tu je i Vest Hem, najviše zbog pankerskih bendova, ali i zbog neverovatnih igrača.

Utakmica Bolton - Aton Vila (2002)

Od klubova iz Čempionšipa - Milvol, Fulam, Šefild zbog Slaviše Jokanovića, Vigam zbog mog prijatelja koji ih prati već par decenija… U ligi niže, tu je Vimbldon zbog Vinija Džounsa, Denisa Vajsa i ostatka lude družine koja je 1988. uzela kup protiv Liverpula. Tu vidiš da je taj pravi, iskreni fudbal i dalje moguć, pre svega zahvaljujući entuzijazmu navijača Vimbldona. Moj prvi odlazak u Englesku je vezan za mesto koje se nalazi nedaleko od Mančestera – Čorli. Desilo se da je taj klub tada igrao sedmu ligu, a to je bio prvi stadion koji sam posetio u Engleskoj. Eto, Čorli je prošle sezone napravio istorijski uspeh plasmanom u četvrtu rundu FA kupa. 

Kojim poglavljem zatvaraš knjigu?

Kao što sam već rekao, dokopao sam se Engleske konačno 2002. godine. U mom slučaju dosta kasno, ali se knjiga upravo i završava mojim prvim povratkom u Srbiju i spremanjem na put ponovo, za samo nekoliko meseci. Nakon tog drugog odlaska, u Engleskoj sam bio skoro tridesetak puta. I sve je bilo vezano za fudbal i muziku. Nema bitnijeg stadiona na kojem nisam bio, obišao sam ih više od sto pedeset i pogledao oko osamdeset utakmica.  

Zgroovu priču o knjizi "Moja Engleska" poslušajte ovde:

Dušan Majkić

A umesto odjave tu je pesma "England Belongs To Me", sastava Cock Sparrer