S bubnjevima po svetu

U svetu muzike, instrumenti već odavno nisu podeljeni na muške i ženske. Pripadnici oba pola jednako uspešno sviraju sve moguće instumente. Kada je reč o bubnjevima, u žensko umeće na ovom instrumentu uverili smo se mnogo puta, a jedan od primera svakako je Beograđanka Milica Georgijević koja je svoj muzički talenat potvrdila saradnjom sa mnogim bendovima. Bubnjevi su je odveli do najvećih koncertnih sala i udaljenih destinacija širom sveta, a ispostavilo se i da poseduje sjajne vokalne predispozicije, kao i kompozitorski talenat.

foto: privatna kolekcija

"Pre bih možda mogla da kažem da je bubanj našao mene. Zapravo je moj muzički put bio dosta čudan i interesantan, a za bubanj sam se prvi put zainteresovala u srednjoj školi. Sviđao mi se i bas, ali sam ipak shvatila da su baš bubnjevi moja prava strast. Prva ozbiljnija saradnja je bila sa poznatim bubnjarem Dragoljubom Đurčićem, za vreme mog studiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu gde sam završila Opštu lingvistiku. Tada nisam zagazila dublje u profesionalne vode, jer je bilo teško da uskladim celodnevno učenje i muziku koja iziskuje noćni život. U tom periodu sam takođe shvatila da je baš muzika moj put, pa sam nakon studija nastavila tu tom pravcu", ispričala nam je Milica na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Kada pogledamo unazad, sarađivala si poznatim bendovima različitih muzičkih žanrova. Koji su to bendovi?

Vrlo brzo, na početku karijere, priključila sam se grupi Zana sa Žikom i Jelenom, gde sam bila stalni član nekih sedam godina. U međuvremenu sam počela da sviram i u Beyonce tribute bendu u kojem sam i dan danas. To je jedna fenomenalna ženska ekipa sa kojom sam proputovala celu Evropu, najviše Francusku, Španiju, Švajcarsku, Hrvatsku i Sloveniju. Svirala sam u bendu Ničim izazvan, to je zaista jedna sjajna ekipa ljudi. Radila sam i sa bendovima Svi na pod, Ministarke, sa Bojanom Marovićem, Dušanom Svilarom na Beoviziji 2012. godine, sa Sashkom Janx sa kojom sam i privatno jako dobra prijateljica. Sa svima sam zaista imala jako lepo iskustvo i koliko god da su oni žanrovski različiti, čak dijametralno suprotni, takav iskustveni diverzitet oplemeni na svoj način i ne bih ta iskustva menjala ni za šta.

Kako je došlo do ideje za Beyonce tribute bend?

Početak je vezan za jednu, da kažem smešnu stvar. Sve je krenulo zato što je naš menadžer i kolega Nenad Jelenković u to vreme imao devojku koja je volela Beyonce (smeh). Zbog nje je napravio ovaj bend, pa iako su se vrlo brzo razišli, bend je ostao. U ovih pre pet godina smo dosta radile, svirale najviše po Evropi, a imamo i agente koji nas zovu za festivale. Najvažnije je da smo super prijateljice i da je svaka od nas profesionalac u svom poslu. Iskreno se nadam da ćemo uskoro nastaviti tamo gde smo pre pandemije stale, jedino što je bend malo raštrkan. Pevačica je u Šibeniku, basistkinja i ja smo ovde, klavijaturistkinja je u Austriji, gitaristkinja u Nemačkoj, ali se nadam da ćemo se uskoro sve skupiti i da ćemo krenuti sa radom.

foto: Tijana Janković Jevrić/Marko Obradović Edge

Šta je potrebno da bi se postao dobar bubnjar? Vežba, talenat, dobar instrument, dobar učitelj ili izdržljive komšije?

Bogami, svaki od tih faktora je vrlo važan. Možda bih na pravo mesto ipak stavila talenat, a odmah za tim upornost, upornost, upornost... Tokom godina stalno sam imala problem sa prostorom za vežbanje. Pokušavala sam da to rešim na razne načine, čak sam svirala i kod kuće, što je, naravno, smetalo komšijama. Išla sam od studija do studija, a na kraju se nađe način - kupila sam jedan elektronac koji mi stoji kod kuće i super mi služi za vežbu. Imam i svoj akustični bubanj koji je za svirke, ali ga u kući ne koristim. U svakom slučaju, istrajnost je, uz talenat, najvažnija. Postoje naravno i razne škole i kursevi koje sam pohađala, tako da je jako važno da čovek sebe i unapređuje vremenom, a ne samo da se oslanja na talenat. To je svakako i preporuka za nekog ko počinje da se bavi ovim poslom.

Koji bi nastup ili album izdvojila kao prekretnicu u životu?

Snimila sam sa bendom Ničim Izazvan drugi album i to iskustvo mi je bilo fenomenalno. Sa njima sam svirala nekih godinu dana, tako da sam bila na relaciji Beograd – Vrbas, bukvalno sam završavala jednu probu sa bendom u Beogradu, oni me pokupe i odmah krećemo za Vrbas. Uz to bih sigurno izdvojila saradnju sa mojim suprugom, sa kojim sam snimila jednu autorsku kompoziciju. Mislim da je pravljanje autorskih pesama esencija bavljenja muzikom. Ta pesma se zove "Jamais sons toi", napisala sam je na francuskom, snimili smo je u Wave studiju, spot nam je uradio Strahinja Lukić, a izvodimo je moj muž Pavle (poznati novosadski gitarista, pored ostalih član bendova Muve, Libertango, Blow, Love Hunters, prim aut.) i ja, u okviru našeg dua pod nazivom Georg. Milsim da se pesma ljudima dopala, nežna je, romantična, a bila sam inspirisana Karibima, jer smo se Pavle i ja upoznali na jednom od naših karispkih ugovora, gde smo zajedno svirali na brodu. Brodski angažman mogu takođe da istaknem kao nešto što me je zaista promenilo iz korena. Osim toga što upoznajete i živite sa drugim ljudima iz raznoraznih krajeva sveta imate priliku i da proputujujete ceo svet.

U jednom momentu si rešila da se, poput mnogih muzičara iz naše zemlje, zaputiš na kruzer. Kako teče ceo postupak odlaska na brod i dobijanja ugovora?

Nekako sam slučajano čula za brodske angažmane, preko mog dragog kolege i saradnika Nenada Jelenkovića koji me je u jednom trenutku pozvao. To je bilo pre otprilike tri godine, trebalo je da se skupi ekipa i odradi jedan period na kruzeru. Nismo baš bili tačno sigurni ni šta treba da radimo, ni kako to sve treba da izgleda, ali trebalo je proći audiciju. Prošli smo bez problema, jer smo zaista imali fenomenalnu ekipu. Na kruzerima se traži duo, trio, sekstet, oktet i tako dalje. Svaki od prijavljenih bendova ima svoj koncept i način kako treba da izgleda šou, svako veče. Postoje i tematske večeri, rock ili disco veče, neon night i slično, gde je potrebno da se obučete u tom fazonu. Ono što je najzanimljivije i što većina pretenduje, to je da budete u oktetu, svako veče se svira pred 2.000 ljudi koliko staje u određeni klub. Ko bude izabran od tih bendova, ko je najprofesionalniji i ko najbolje zvuči, treba da spremi nekih 200 pesama. Turisti se smenjuju, a vi putujete svuda po svetu. Imala sam sreće da sam imala dva ugovora za Karibe, a sve što vidite i doživite tamo je neverovatno, to je totalno neka druga dimenzija. Bila sam i u Kanadi i Americi, možda bih posebno izdvojila Grenland i Island. To kako ti ljudi tamo žive je fascinantno, a stvarno ne znam kada bih inače otišla tamo. U tom smislu brod mi je doneo mnogo toga zanimljivog i dosta me je promenio. Tu sam upoznala i mog supruga, a kasnije smo i zajedno otišli na jedan ugovor. Da li ćemo se i dalje baviti time zaista ne znam, svakako je i ovaj koronavirus sve dosta poremetio. Pogotovo je nezgodno našim kolegama koji su trenutno zarobljeni na brodu. Generalno, ni taj posao nije za svakoga. Kabine su male, dva sa dva, služe samo da se tamo prespava i nakon toga izađete napolje. Potrebna je čelična disciplina, odgovornost, zna se kad se dolazi, kad se radi, kad se svira.

Da li bi preporučila kolegama muzičarima da probaju jedan ugovor na brodu? Može li i da se zaradi od tog posla?

Može da se zaradi, plate su, mogu da kažem, vrlo dobre. Ako neko već planira da ode, to bih svakako preporučila, može mnogo toga da se vidi i nauči i dosta toga dobrog da vam donese. Ima i ljudi koji odu na brod i shvate da to ipak nije za njih, da su negde tamo daleko, treba biti i psihički spreman za tako nešto. Oko vas su non stop isti ljudi, ista posada, iste su i luke, a jedino što se menja su putnici. Odsustvujete na dva ili tri meseca, a nekad i duže, čak do šest meseci. Meni je to bilo lepo iskustvo, ne verujem da ću ići u skorije vreme, volela bih da se ovde posvetim nekim kopnenim poslovima, a vratila sam se i nekim starim bendovima. Tu je Beyonce tribute, sarađujem i sa jednim fenomenalnim duom koji se zove Terzze, a tu je i kvartet Playade. Nadam se da će i sa ovim virusom sve da se smiri, pa da krenu klubovi i svirke, mislim da su ljudi željni akcije i druženja.

Gostovanje Milice Georgijević u Dnevnoj sobi Oradija preslušajte ovde:

Jovan Vanja Marjanović