Društvo / Intervju
Rok i klasika mogu zajedno
Novosađanka Kristina Jevtović studentkinja je Muzičke akademije u Novom Sadu, a od nedavno je i stalna članica, klavijaturistkinja, autorskog benda Rok apoteka. U narednih nekoliko nedelja PGP RTS će objaviti njihov prvi album, a bend se uveliko priprema i za veliku pozornicu koju će deliti sa legendarnim Atomskim Skloništem na koncertu u Novom Sadu početkom aprila. Zbog prirode svoje bolesti, Kristina je u invalidskim kolicima, ali je to ne sprečava da ispuni sve obaveze koje je sebi zadala.
"Već šest meseci sam u Rok apoteci kao klavijaturistkinja. Bend je osnovao Ivan Bošnjaković, gitarista i pevač ovog benda od samog početka, davne ’93. kada je bend i nastao u Užicu. Rok apoteka jedno vreme nije bila aktivna, kada se Ivan preselio u Novi Sad, a sada je opet odlučio da pokrene bend. Sticajem okolnosti sam čula da traže klavijaturiskinju i tako sam postala saastavni deo benda", ispričala nam je Kristina na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Rok apoteka definitinvno neguje rokenrol?
To svakako. Imamo svoje autorske kompozicije, Ivan komponuje, a mi iz benda se trudimo da to odsviramo na najbolji mogući način, ali i da damo neke svoje ideje. Za sada je tu album "Kišobran za snove", koji je trenutno na štampanju u PGP RTS i uskoro će ugledati svetlost dana. Pored sopstvenog materijala sviramo i neke od najpoznatijih pesama, kako ex yu rokenrol scene, tako i strane kompozicije.
S obzirom na to da si znatno mlađa od ostatka benda, šta te najviše privlači u rok muzici?
Iskreno, najviše slušam metal i u tome sam već dugo godina. Nisam toliko slušala rokenrol. Volim tu tvrđu muziku, ali tek nedavno, kada sam počela sa njima da sviram, više sam obratila pažnju na klasičnu rok muziku i mogu reći da mi se dosta toga dopada. U određenom smislu, mislim da sam proširila svoje muzičke vidike.
Tvoj osnovni instrument je klavir, šta je ono što preferiraš od klasične muzike, dela i kompozitora?
Klavir sviram već 15 godina i klasični sam pijanista. Može se reći da sam celog života u klasičnoj muzici. Ako bi trebalo da izaberem omiljenog kompozitora onda bi to bio Bah, ali volim i mnoge romantičare, poput Šopeni ili Lista. Trenutno sam na akademiji, druga sam godina muzičke pedagogije.
Koliko je klasična muzika ozbiljna, klasična i gde se ona kreće?
Mislim da je klasična muzika generalno i dalje jako zastupljena. Takav stil pisanja pesama i harmonija se i dalje koristi i bazira se na klasičnoj postavci, jer je sve odatle i počelo. I dalje klasična muzike ima svuda, bilo da su to uvodne špice nekih popularnih filmova ili nešto sasvim drugo i mislim da budućnost klasične muzike i leži uz film. Možda zato što je film jedna zaista posebna vrsta umetnosti i klasična muzika naravno pomaže da to bude još lepše i bolje, da se dodatno oslikaju raznorazni efekti filma.
OBRATI PAŽNJU
Koliko sebi daš slobode da iskomponuješ određenu melodiju, bilo da je ona u rokenrol okvirima ili pripada klasičnoj muzici?
Na fakultetu imamo baš dosta predmeta koji se bave kompozicijom. Moram da priznam da se nisam previše bavila komponovanjem sopstvenih dela, jer mi mnogo vremena oduzme sama akademija i svi domaći zadaci koje moram da uradim. Sve to što učim je mnogo doprinelo toma da steknem određena znanja, kako bih mogla jednog dana da se posvetim i komponovanju.
Koliko je teško preći sa klavira, drvenih dirki, akustike, na klavijature, plasične dirke, razglas?
Na klavijature sam se vaom brzo privikla, jer je to i bio moj prvi instrument kada sam počinjala i nisam imala klavir. Naravno, postoji razlika u dodiru. Klavijatura ima mnogo lakšu dirku pa neke stvari mogu mnogo brže da odsviram, dok klavir ima neki otpor. Velika je razlika, ali svaki pijanista će se lako privići na klavijaturu i obrnuto.
Tvoja situacija, zdravstvena, životna nije jednostavna. Koliko ti to stvara problem u svirci, koncertima i običnom životu?
Ne stvara mi previše problema, mada, sve zavisi. Kada idem u neki drugi grad, ali i po Novom Sadu, moram dobro da istražim kakvo je mesto gde idem. Da li ću imati pristupačnost za invalidska kolica, da li postoji odgovarajući toalet i slično. Takve stvari mogu da predstavlju problem, ali da radim kod kuće i da vežbam tu nemam nikakvih problema.
OBRATI PAŽNJU
Koliko je naš grad prilagođen osobama u kolicima?
Novi Sad je još i dobar u odnosu na druge gradove, radi se na tome, ali je i dalje mnogo objekata koji, barem za sada, nisu pristupačni. Veliko je interesovanje za to, često se viđaju razne humenitarne akcije, grad je u to upućen, pa mislim da će situacija u narednom periodu biti još bolja.
Koliko imaš pomoći od svojih kolega sa akademije i iz benda?
Na akademiji mi najviše pomaže moja profesorica klavira Julija Bal koja zaista podržava sve što radim, daje mi savete i oko benda, klavijatura i šta god mi zatreba. Tu je naravno i bend i to je jedna vrsta porodice. Sa njima provodim par sati nedeljno, oni su me divno prihvatili, i mene i moje stanje, tako da imamo zaista fenomenalnu saradnju.
Gde ćemo uskoro moći da te vidimo na bini?
Baš za moj rođendan, 26. marta, imaćemo svirku u G pubu. Pretpostavljam da će koncert moći da počne u normalno vreme, znači posle 22 sata, a da će ljudi bez ograničenja moći da dođu. Ove subote smo u Šapcu, a onda nas očekuje nastup na Novosadskom sajmu gde ćemo 8. aprila biti gosti legendarnom bendu Atomsko Sklonište.
Kristinino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
