Društvo / Intervju
Promena posla kao promena na bolje: Da li je strah jedina prepreka?
Svakodnevno se suočavamo sa životnim raskrsnicama. Nekada su naši koraci unapred isplanirani, dok nas nekada trenutni osećaj odvede u potpuno novom pravcu. Bilo da je reč o fizičkom putovanju ili profesionalnom razvoju, naše pretpostavke mogu biti ili osnov za grešku ili uvod u isplativo predviđanje. U tom procesu, stručna pomoć konsultanata i psihologa postaje neprocenjiva. Svetlana Živanović, HR konsultantkinja sa bogatim iskustvom u korporativnom sektoru i TIM centru, otkriva nam kako da se lakše krećemo kroz lavirinte savremene karijere.
Koliko je važno da već na početku školovanja znamo svoj konačni put?
I važno je i nije. Ključno je da se dobro snađemo na toj prvoj raskrsnici, ali moramo biti svesni da nas put nekada, zbog određenih blokada ili zatvaranja, može odvesti zaobilaznim pravcem. Bitno je imati jasnu ideju kuda smo krenuli, ali i prihvatiti da je sam put često drugačiji od onoga što smo kao mladi zamišljali.
Da li je kraj osnovne škole preran trenutak za odabir životnog zanimanja?
Prve ideje o tome čime ćemo se baviti javljaju se još u detinjstvu, najčešće po ugledu na starije ukućane. Sa četrnaest godina smo formalno još uvek deca i, iako se neki izbori tada trajno potvrde, česti su slučajevi potpunih promena u kasnijim fazama. Zato je važno znati da za novu odluku nikada nije ni prerano ni prekasno.
Koliku ulogu igraju emocije pri izboru karijere?
Treba slušati svoje emocije i unutrašnji glas. Naravno, mišljenje roditelja i njihovo usmeravanje treba uvažiti jer oni to ne govore bez razloga, ali konačni afiniteti moraju biti naši. Kriterijum može biti ono što volimo da radimo i u čemu nam vreme brzo prolazi, bilo da to dolazi iz hobija ili nekog "side" biznisa, jer na taj način sami snosimo odgovornost za svoje izbore.
Svetlana Živanović
Koliko porodično nasleđe utiče na poslovni odabir?
Može biti važno ako se naslednik zaista "zaljubi" u to zanimanje, jer mu porodična tradicija garantuje uvid u to šta može da očekuje od posla. Ipak, to nije nužan uslov za ispunjenost, pa uvek savetujemo da se razmotre i druge opcije ako postoje drugačija interesovanja. Posebno je teško promeniti pravac kada privatni biznis ima dugu tradiciju, čak i ako on objektivno ide loše.
Koliko često se ljudi danas odlučuju na promenu posla?
Češće nego što su spremni da priznaju, čak i kada su visokoobrazovani. Kroz lični razvoj i sazrevanje, mnogi shvate da posao za koji su se inicijalno opredelili više ne pruža osećaj svrhe ili uživanja. Odluka da potraže drugu opciju u kojoj će biti srećniji je zapravo znak zrelosti i dobra stvar za pojedinca.
Koji je najbolji način za promenu karijere?
Najpametnije je početi od duboke introspekcije i zapitati se šta nas zapravo pokreće i koji su naši dominantni motivacioni modeli. Treba definisati sopstvene talente – one aktivnosti koje učimo brže od drugih i u kojima se "izgubimo" dok ih radimo. Često nismo svesni svojih snaga koje nisu vezane samo za umetnost, pa nije loše pitati i ljude iz okruženja kako oni vide naše sposobnosti.
Koje su zamke pretvaranja hobija u posao?
Glavna zamka je naša idealizovana slika o tom poslu, jer hobiju pristupamo opušteno, dok prvi posao zahteva ozbiljnost i stalno investiranje. Kada hobi postane profesionalna obaveza, kao što je to slučaj kod sportista, potreban je ogroman nivo odricanja. U tom procesu se neretko može izgubiti ona početna ljubav koja nas je hobiju i privukla.
Kako praktično pomoći sebi u tom procesu tranzicije?
Potrebno je dobro istražiti tržište, ali i realno sagledati finansijski momenat. Umesto naglog prekida karijere, bolje je testirati novi smer kroz kraće iteracije, poput freelance angažmana ili honorarnog posla sa strane. To su pravi "uzorci" rada koji će vam najbolje pokazati da li ćete se u novoj ulozi dugoročno snaći ili ne.
Koliko su hrabrost i podrška okruženja presudni?
Podrška najbližih je dragocena, ali je ključno mapirati šta je to što kao zaposleni nudite tržištu. Ako vam je prioritet sigurnost koju nudi državni posao, u redu je ostati u toj zoni u određenim životnim fazama. Međutim, ako ste nezadovoljni, treba tražiti stabilne privatne kompanije koje mogu da upare vašu potrebu za sigurnošću sa prostorom za dalji razvoj.
OBRATI PAŽNJU
Zašto studenti često ne znaju šta će raditi nakon fakulteta?
U inostranstvu su studenti zbog sistema obrazovanja više usmereni na praksu, pa se te raskrsnice i promene smera češće dešavaju tokom samih studija. Kod nas je situacija teža jer ponuda praksi često nije dovoljno dobra, pa se studenti tek nakon diplome zapitaju "zašto su ovde zapeli". Ipak, raduje činjenica da se i kod nas taj segment polako menja na bolje.
Može li prethodno iskustvo pomoći u potpuno novoj karijeri?
Apsolutno, ja bih tu promenu uporedila sa pauzom u muzici – ona je tu da bi sledeći momenat bio još jači. Svako iskustvo van struke nešto znači, a finansijski stručnjaci savetuju da se ima "backup" plan u vidu tri plate u rezervi. Čak i usputni poslići koji donose zaradu mogu biti od koristi dok čekate da se u roku od nekoliko meseci pojavi prava prilika.
Kako gledate na promenu zanimanja iz ugla kompanija?
Veštine su transferabilne i to je ono što kompanije danas sve više cene. Neko ko je radio u ugostiteljstvu može biti izuzetan u negovanju klijenata, dok neko iz prodaje lako prenosi pregovaračke sposobnosti u sektor nabavke. Danas su prilagodljivost i otvorenost ka stalnom učenju mnogo važniji od samih formalnih uslova konkursa.
Zašto ljudi kod nas teško gase neuspešne biznise i zašto svi sanjaju o kafani?
Ugostiteljstvo ljudima deluje kao lak posao pun uživanja – doručak, ručak i večera u lepom ambijentu, bez svesti o tome koliko rada stoji iza kulisa. Što se tiče gašenja prvih firmi, ljudi to doživljavaju kao odustajanje ili manjak integriteta. Moramo naučiti da pustimo ono što više ne radi, jer to što tržište ili mi nismo isti kao pre 20 godina nije nedoslednost, već naše pravo da se predomislimo.
Kako konkretno pomažete ljudima koji su nezadovoljni poslom?
Kroz niz tehnika analiziramo osobine ličnosti, vrednosti i profesionalne stilove – na primer, da li nekome prija struktura ili se bolje snalazi u kreativnom haosu. Ne dajemo rigidna uputstva tipa "moraš raditi ovo", već pružamo konkretne preporuke kakva radna okruženja da traže. Često se desi da takve kandidate preporučimo našim klijentima poslodavcima, čime pravimo savršen spoj za obe strane.
Razgovor sa Svetlanom u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:
Jovan Vanja Marjanović
foto: TIM centar
