Pobuna je danas mejnstrim

Premijera predstave "Pod istim krovom" održana je 19. februara u Novosadskom pozorištu, u koprodukciji tog teatra i Kulturanove, a rađena je u partnerstvu sa Dubrovačkim letnjim igrama i Slovenskim narodnim gledališčem Maribor. "Pod istim krovom" je adaptacija istoimene knjige, koja je dnevnik jednog Nemca i jednog Sirijca, koji se trude da svojim suživotom prevaziđu svako svoje predrasude i da pokušaju da pomire kulturološke, religiozne, ideološke razlike. 

"Kada sam pročitala knjigu 'Pod istim krovom' videla sam da ona objedinjuje sve ono što hoćemo da kažemo, jer je kroz likove dvoje Nemaca, Nikol i Hening, prošao sav materijal koji smo prethodno pogledali, pošto su i oni pratili vesti, čitali članke, videli potresne snimke. Njihov odgovor na sve to jeste da su pustili jednog od milion stranaca u svoju kuću. Pitali su se šta je politička osvešćenost i došli do odgovora da je politička osvećenost upravo to da vidiš šta se dešava oko tebe", započinje priču o predstavi mlada novosadska rediteljka Ivana Janošev.

"Glavni lik iz čije sam perspektive odabrala da pričam priču jeste Amir, koji je izbeglica i koji želi da studira, kako ih naziva 'zapadnjačke nauke', matematiku i informatiku. I to je razlog što ga traži vojska. On se bori za to da odabere ono čime želi da se bavi, ali je zapravo to i borba za goli život", dodaje Ivana.

Predstava je deo projekta "Port of Dreamers" (Luka sanjara). Projekat se bavi istorijom migracija u Evropi, iskustvom migranata, društveno-političkim kontekstom i uticajem migracija na pojedine sredine, kao i načinom na koji doživljavamo migrantsku krizu.

"Premijeru su gledali ljudi koji su sličnog mišljenja o svetu i pozorištu. Prihvatili su je vrlo pozitivno, dotakla ih je. Osećam da sa publikom jako dobro rezonuje. To nije političko angažovana predstava kojom upiremo prstom u ljude, ili ih na neki način prozivamo. Ova predstava na najpitomiji način pokušava da kod ljudi probudi saosećanje, jer je reč o sudbini jednog čoveka koja bi trebalo da promeni pogled na migrante", kaže mlada rediteljka. 

Ivana je diplomirala i masterirala režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Nikite Milivojevića i Borisa Liješevića.

"Akademija me jako otvorila, naučila da me zanimaju stvari, ogolila mi ego. Došla sam na nju veoma stegnuta, ali mi je pomogla da probijem tu barijeru", kaže naša sagovornica.

Na drugoj godini studija, Ivana Janošev je u Pozorištu mladih režirala predstavu "Sladoled" koju, po njenim rečima, publika veoma dobro prihvata, izazivajući direktne reakcije tokom samog izvođenja predstave.

"Predstavu smo postavili na najjednostavniji mogući način i ne znam da li je u pitanju tadašnje neiskustvo ili tačan osećaj postavljanja učesnika u predstavi da se bavimo samo onim što je najvažnije, a to je odnos majke i ćerke. Tekst je na neki način naivan i pomalo sladunjav, ali smo se trudili da obraćamo pažnju na dramsko i da ga ogolimo. Nismo je igrali zbog trenutne situacije u vezi sa koronom, ali smo nedavno imali probe i shvatila sam da je to i dalje dobra predstava. Ćerke, majke, bake reaguju vrlo direktno i otvoreno, što je vrlo dobro i zanimljivo", navodi Ivana.

Svoj rediteljski pečat utisnula je i u predstavu "Pojačalo i gitara" koja je nastala prema pripoveci Slobodana Tišme, a rađena je u Srpskom narodnom pozorištu, kao deo Novosadskog omnibusa.

"Ono što je najvažnije u toj priči jesu rokenrol i bunt, ali glavna nit koju sam provukla je zapravo odnos između oca i sina, odnosno, njihovo nerazumevanje. Sama tema priče je postavljena iz muške perpektive, oseti se ko je alfa u kući i to mi nije blisko. Ali blizak mi je osećaj da se pobuniš, čak i sa 35 godina, koliko ima glavni junak i da ne mogu da te ukalupe. Bilo mi je važno da se bavim tom temom, jer moja generacija nema nikakve pretenzije da ispadne iz onoga što je uobičajeno. Čak i kada se pretenduje na neki vid pobune, ona je i dalje mejnstrim, što znači da nije oštro", naglašava naša sagovornica.

Pored režiranja pozorišnih predstava, dokumentarnih filmova, televizijskih emisija među kojima je i "Dnevnjak", koji je bio veoma popularan među mladima, Ivana radi u produkcijskoj kući "888 Films" koja se bavi prodajom filma, distibucijom i produkcijom.

"To je posao koji može da se radi i od kuće. Podrazumeva komunikaciju sa ljudima putem mejla, budžetiranje filmova, promišljanje lokacija... Imamo produkciju svog materijala, ali se bavimo i servisnom produkcijom. To je dobra kontrateža, jer se na pozorišnim probama puno trošim, a ovaj posao mi donosi i finansijsku stabilnost", kaže Ivana.

Mlada rediteljka trenutno radi na dokumentarnom filmu u kojem su glavni likovi ona i njen pas Karlito.

"Usvojila sam dvomesečnog psa sa ulice. Bio je vrlo nestašan, čak agresivan, jeo svašta na ulici i otrovao se u nekoliko navrata. Prilikom jednog povratka od veterinara, koji su me posavetovali kako da se ophodim prema njemu kako bih uspostavila dominaciju, to sam i učinila. Tada me neko snimio i taj snimak je postao viralan. Kreću hiljade komentara, vređanje, ozbiljne pretnje, čak i smrću. To je bio trenutak kada sam odlučila da se bavim tom pričom o internet nasilju, koje je polazište, a zapravo je rezultat opšteg nasilja u kojem živimo. To je samo jedan kanal gde se mržnja ispoljava", zaključuje Ivana.

Taj dokumentarni film, po rečima rediteljke Ivane Janošev, zvaće se "Karlito ili kako sam postala zlostavljač pasa", u kome će prikazati putanju svakodnevice koja započinje njenom željom da pomogne, brigom o nezaštićenima i saosećanjem prema drugom, a završava se činom u kome je predstavljena kao potpuna suprotnost. 

A.Trešnjić

Foto: Privatna arhiva