Društvo / Intervju
Ognjen Stojanović: Novosadski triatlonac svetske klase
Novosađaniin Ognjen Stojanović jedan je od najboljih triatolnaca Evrope, pa i sveta. Za takav uspeh potrebni su ogroman rad, psihofizička stabilnost, posvećenost, odricanje i velika želja da se u zadatom cilju uspe. Naravno, uz sve to potreban je i talenat, a nakon toga i uslovi, oprema, dobar izbor treninga i još mnogo, mnogo toga. U ovu sezonu, gde ga očekuje učešće na nekoliko veoma značajnih takmičenja, Ognjen ulazi nakon nedavno završenih priprema u Španiji.
"U triatlonu sam se našao na zanimljiv način. Nakon operacije kuka, ’95. godine sam počeo da treniram plivanje, takmičio se dugi niz godina i nakon nekog vremena malo se i zasitio. Onda sam 2003. godine video plakat na bazenu Sajmište, bio je to raspis za Novosadski Štrand triatlon, koji sam iste godine i uradio. Tada sam imao 13 godina, bio sam veoma mlad i to je bilo jako zanimljivo iskustvo, mada nisam previše pažnje pridavao svemu tome, pa sam na sve to nekako i zaboravio. Međutim, dve godine kasnije video sam isti raspis, dogovorio se sa drugom, koji mi je danas i kum, prijavili smo se i ja sam na kraju pobedio na jednoj kraćoj triatlon distanci", ispričao nam je Ognjen na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Pretpostavljam da si se, nakon prve pobede, odmah priključio triatloncima?
Zapravo i nisam. Pre te trke nikada nisam imao nikakav trening trčanja, a o biciklu da i ne govorim. Kao pobednik, dobio sam neke vaučere za kineski restoran koje nisu imali odmah da mi uruče na pobedničkom postolju, pa su me pozvali na njihovu ligu trčanja koja se održava i dan danas na Keju, vikendom pre podne. Nakon svog plivačkog treninga svratio sam po nagradne vaučere, a ni sam ne znam kako su me ubedili da sa njima odradim tu ligu trčanja, odnosno, jedan jači trening. To je prošlo odlično, iako nikada ranije nisam pretrčao pet kilometara u cugu. Sve je pratila jaka upala mišića sutradan. I pored toga, obećao sam da ću doći i sledeće nedelje. Tako sam se priključio ekipi, bez da sam bio svestan ili da sam to planirao, ali sam dobio veliku želju da se oprobam opet i probam i neku dužu trku. Nakon mesec, dva, bilo mi je jasno da sam počeo da treniram triatlon.
OBRATI PAŽNJU
Ako bismo pogledali unazad, koje važnije trke bi mogao da izdvojiš iz svoje zaista velike karijere?
Ne bih mogao da izdvojim ni jednu trku koja je promenila nešto drastično u mojoj triatlon karijeri. Iste godine kad sam počeo da se bavim triatlonom, 2005. godine, znao sam da ću u tom sportu pokušati da napravim neke dobre rezultate. Vodio sam dnevnik treninga od prvog dana. Tog leta sam trenirao i po četiri puta dnevno, dva plivanja i dva trčanja, toliko sam bio motivisan i željan. Nakon par godina isključivo plivanja, možda i nekog zasićenja, uz triatlon mi je došla nova energija i želja. Treninzi su raznovsrniji, trenira se u prirodi, svaki trening je drugačiji za razliku od plivanja, gde se uvek pliva u bazenu i na istom mestu.
Zanimljivo je da najveći procenat triatlonaca zapravo dolazi iz plivanja?
Ne znam tačno statistički, ali jeste činjenica da dosta triatlonaca dolazi baš iz plivanja. Mislim da je to zato što je plivanje dosta specifičan sport i zahteva tehnički razvoj u mladom dobu. Neko ko počne da pliva sa 15 ili 20 godina, imaće mnogo veće probleme da usavrši plivanje nego neko ko u tom dobu počne da trči ili vozi bicikl. Lično sam počeo da trčim sa 15 godina i mogu da kažem da sam dostigao veoma zavidne, ozbiljne rezultate u triatlonu, na svetskom nivou. Takmičim se i u čisto trkačim disciplinama i postižem odlične rezultate na regoinalnom nivou, što nikako ne bih mogao da postignem u plivanju, da sam počeo da se bavim plivanjem tako kasno. Što se bicikla, tiče rekao bih da najmanji broj biciklista prelazi u triatlon, možda je njima i najteže da se utreniraju u ostale dve discipline.
Verujem da se, pogotovo zimi, takmičiš i u posebnim disciplinama, ne striktno samo u triatlonu?
Da, uklapam određene atletske trke, uglavnom polumaratone, trčao sam prošle godine i maraton, a tu su i trke od pet do deset kilometara. One mi služe kao trening trke, ne posmatram ih kao glavne, nego samo kao jači trening i pripremu za triatlon. Atletskih trka ima tokom cele godine i vrlo lako mogu da se ukolpe u trenažni i takmičarski program, dok je triatlon specifičan jer prve trke kreću u aprilu ili maju, a sezona traje najduže do septembra ili oktobra.
Na kom nivou su tvoji rezultati u odnosu na svetski nivo?
Od 2010. godine se takmičim na svetskom nivou, što podrazumeva učešće na svetskim kupovima i svetskim prvenstvima. Što se konkretnih rezultata tiče, najbolja mesta koja sam zauzeo su 13. mesto na Evropskom prevnstvu u sprint triatlonu, odnosno 22. mesto na olimpijskom triatlonu. Na Evropskim igrama u Bakuu sam zauzeo 18. mesto. Svaka trka je naravno specifična, na nekoj prođem bolje, na nekoj lošije.
Triatlon je kod mladih u svetu veoma popularan, ali gde i kako početi u našem gradu?
Triatlon je specifičan sport koji se na počinje jako rano, iako po svetu sada već postoje triatlon školice gde deca već od sedeme godine života kreću da treniraju taj sport. To je ipak više školica sporta, plivanja, atletike koja se leti kombinuje sa nekom vrstom biciklističkog treninga, nego ozbiljno usmeravanje na triatlon. Ako se grubo uzme statistika, uglavnom je petnaesta godina života neko vreme kada bi trebalo ozbiljno da se počne sa treninzima. Sticajem okolnosti i ja sam tako počeo. Naravno, ukoliko govorimo o vrhunskom sportu, pre te petnaeste godine života sportista bi trebalo da ima neku bazu. Ima naravno i primera da su ljudi iz nekog potpuno različitog sprota prešli na triatlon i uspeli da zabeleže ozbilje rezultate. Što se našeg grada tiče, mi nemamo pravu triatlon školu jer su nam bazeni bili problem. Sada je Spens konačno otvoren, a i Sajmište su nam pokrili, pa je situacija mnogo bolja. Nadam se da će se uskoro pokrenuti neka triatlon školica za decu koja bi želela da se oprobaju u ovom sportu.
OBRATI PAŽNJU
Trenutno si u Novom Sadu, upravo si stigao sa priprema, kako si zadovoljan treninzima koje si tamo sproveo?
Već desetak godina idem zimi na pripreme u Alikante, u Španiji. To je nekih sat vremena južno od Valensije, na moru je i zimski uslovi su zaista fantastični. Tamo faktički nema zime, što je idealno za vožnju bicikla, ali i za trčanje, a pored vremenskih uslova tamo imam mogućnost da treniram sa nekoliko vrhunskih triatlonaca. Treniranje u grupi, sa ozbiljnim takmičarima, mnogo znači za poboljšanje performansi i uopšte za odrađivanje velikog bloka treninga.
Koliko imaš podrške od kluba, saveza, sponzora?
Što se kluba, tiče ja se takmičim u sopstvenom klubu koji sam osnovao 2013. godine i koji se zove "Triogy Racing“. Sam klub funkcioniše volonterski, nemamo plivačke staze i od kluba nemam nikakvu podršku. Savez koji se od nedavno zove "Srpski triatlon" me podržava već duži niz godina i bez njih ne bih mogao da se takmičim na svetskom nivou. Tu je svakako i Ministarstvo sporta i omladine, od kojih, na osnovu mojih rezultata, imam stipendiju već duži niz godina, što itekako znači da mogu da obavljam svoj posao i fokusiram se na trenige i takmičenja. Tu su i sponzori i partneri, profesionalno se bavim ovim i živim od triatlona. Ali, ako bih se vratio na početke, bilo je dosta teško i komplikovano, no na sreću izgurao sam ono što sam namerio.
Ako ipak govorimo o rekreativnom nivou, koliko može da košta oprema za jedan triatlon?
To je dosta teško pitanje, jer oprema varaira i može da se nabavi relativno povoljno, za nekih 300 do 400 evra za jednu amatersku triatlon trku, možda i za manje. Sve to zavisi od preferenci, od zahteva, nivoa. Postoje, na primer, trkačke patike i od 50 i od 250 evra, dok polovan bicikl može da se nađe za 250, a cene idu čak i do 12.500 evra. Veliki je raspon, ali generalno, ne mora da bude skup sport. Na sreću ili na žalost, uglavnom su ljudi koji imaju više novca u rekreativnom triatlonu, pogotovo po svetu, gde je triatlon veoma popularan i mnogi ljudi izdvajaju velike svote novca za to. Kod nas je malo drugačija situacija, rekreativci mogu da se oprobaju u amaterskim trkama kojih u našoj zemlji ima desetak, a cela trka može da se odradi u običnoj opremi, pa čak i na mountain bajku uz kacigu koja može da košta tridesetak evra. Tu su još i patike za trčanje, kupaći, naočare za plivanje i kapica. Uz entuzijazam i želju ne bih rekao da finansije prave neki poseban problem.
Šta najmanje voliš od te tri discipline?
Sve ih isto volim. Ne bih mogao da kažem ni koju najviše volim (smeh).
Šta i kako jede jedan vrhunski sportista?
Rekao bih da oko toga postoji dosta zabluda. Uglavnom me to ljudi pitaju, jer misle da sam na nekim dijetama. U suštini ja jedem puno i raznovrsno, i praktično ne postoji ni jedna stvar od koje bežim. Uglavnom treniram tri puta dnevno, od 25 do 30 sati efektivnog treninga nedeljno, što su ogromne enegretske potrebe. Mnogo veća greška može da se napravi manjim unosom hrane, veća je greška imati dve kile manje nego dve kile više. Pravio sam i ja greške tokom karijere, kada sam bio opterećen ishranom, kao i svi sportisti. Danas mi je najvažnije da telu dam dovoljno energije kako bih mogao da odradim treninge ne određenom nivou.
Kako je trenirati druge ljude?
Od 2013. treniram rekreativne triatlonce, ali i one na nacionalnom nivou, kao i trkače, a radim i onlajn treninge. Master trener sam u sportu, završio sam školu za to, imam različite licence i to je nešto što sam počeo još u srednjoj školi, gde je mi je završni rad bio vezan za parametre funkcionalnih sposobnosti sportista. Kada sam krenuo da treniram triatlon, zahvaljujući mom profesoru, doktoru Franji Fratriću koji je bio vrhunski stručnjak u regionu, počeo je da me zanima i taj naučni deo. Veoma rano sam se za sve to zainteresovao, počeo da čitam određene knjige koje su mi otvorile neku novu viziju, ne samo o takmičarskom nego i o trenerskom poslu. Siguran sam da ću nakon profesionalne karijere ostati u sportu kao trener i cilj će mi svakako biti vrhunski rezultat, ali i razvijanje triatlona uz triatlon školu.
Šta je ono što te očekuje od triatlon trka i uopšte tokom ove godine?
U martu se spremam za jedan polumaraton, a od aprila ili maja pa sve do septembra kreću triatlon trke kojih ima zaista veliki broj. Nemam još uvek tačan kalendar, ali imam neku okvirnu sliku. Jedna od glavnih trka će biti Evropsko prvenstvo, koje se održava u avgustu u Minhenu. To je zanimljivo takmičenje, jer se ponavlja format iz 2018. godine kada je u Glazgovu bilo spojeno evropsko prvenstvo za nekoliko sportova, poput malih Olimpijskih evropskih igara za pojedinačne sportove. Sigurno će biti prenos na nekom od sportskih TV kanala, pa je to i prilika da širi broj ljudi vidi takmičenje u triatlonu, a za mene je to verovatno najvažnija trka u sezoni.
Ognjenovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
