Nije sve kec-trojka

Kada neko sa 22 godine može da priča o svom životnom putu, to znači da je tim putem išao brzo, hrabro, ali i pažljivo. Tako je "vozio" Dane Mađerčić, somborski i novosadski muški frizer.

Sa 22 godine si frizer koji je već nekoliko godina veoma tražen, a sada si i samostalni privatnik. Kako si i kada počeo?

Počelo je još u srednjoj školi, kad sam odlučio da skratim dugu kosu. Tada sam ušao u svet frizera i šišanje mi je postalo glavna tema. Majka mi je rekla da to nije kvantna fizika i da pokušam. Prve korake sam napravio kod tetke u Apatinu, koja je frizerka trideset godina. Tamo sam učio na jednostavnim frizurama i odmah zavoleo posao.

U Apatinu se svi šišaju kec-trojka, što je odlično za sticanje prakse. Prvi koraci su bili u tim srednjoškolskim danima, tada sam probao mašinicu, video da mi se dopada, tetka je rekla da valja i to je bilo to. Tetka je zaslužna za sve ovo.

Roditelji su te odgajali u rokenrol duhu, svirao si gitaru, završio dizajn zvuka. Obično se iz zanata beži u muziku, a ti si uradio obrnuto. Zašto?

Deda mi je bio muzičar, roditelji su želeli da idem tim putem – da predajem i sviram vikendom. Iako volim muziku, makaze su mi više ležale. Nije im plan upalio, iako je to, takođe, zanimljiva branša.

Da bi se osamostalio, morao si da napustiš tetkin salon. Kada si počeo samostalno?

Kad je tetka rekla "mali nešto zna", znao sam da je vreme za sledeći korak. Tada sam krenuo u dalju edukaciju, jer nije ovaj posao samo vožnja mašinice i nije sve kec-trojka. Učio sam dalje, posebno zahvaljujući edukaciji u salonu Žika u Somboru. To mi je puno značilo jer me zadržalo u poslu. Počeo sam u berbernici, gde sam odmah brijao prvu mušteriju – i napravio joj šest rana na licu. To iskustvo me je naučilo više nego bilo šta. Kasnije sam šišao po kućama, radio u Holandiji, pa uložio u profi opremu. Tamo sam i kupio mašinicu poznatog svetskog brenda, koja je bila retkost u Srbiji. Nije sve u opremi, ali podigne rejting.

Kako si se obreo u Novom Sadu?

Drug me je pozvao da dođem i odmah sam našao posao. Shvatio sam koliko je važno znanje i koliko je ovaj zanat tražen. Počeo sam da živim u Novom Sadu i da radim u jednom vrhunskom salonu – sedam frizera, rasveta, laptopovi, ozbiljan nivo. To je bila prava odskočna daska.

Danas ti i tvoj otac radite zajedno u salonu "Dane i ćale". Obično sinovi rade kod očeva u firmi, a kod vas, ćale radi za sina. Kako to funkcioniše?

Ćale me je od početka podržavao i jednog dana je i sam rešio da proba. Učio je i on kod tetke u Apatinu, šišao po kućama i ubrzo mu je to postalo svakodnevica, počele su mušterije da dolaze kod njega. Onda smo odlučili da otvorimo nešto svoje. On se čak preselio u Novi Sad i mogu vam reći da je dobro počelo.

Posle ovako dinamičnih pet godina, šta planiraš u narednih pet?

Možda još jedan salon i da zaposlimo i mamu – šalim se. Samo da ide svojim tokom, da ulazimo u nove stvari. Verujem da će biti super.

Danetovo gostovanje na oradiju poslušajte ovde:

Aleksandar Bujić

fotog: privatna arhiva