Kruševac geto: Publika nas "hrani"

Nikola Trišić Triša i Nikola Milenković Čami čine humoristički duo Kruševac geto. Počeli su 2011. godine kao komedi rep grupa, a veću popularnost stekli su 2018. kada su krenuli da objavljuju skečeve na društvenim mrežama. Sada ih prati oko 700 hiljada ljudi, a nedavno su odlučili da rade i live nastupe u formi stand up-a.

Zanimljivo je da ste u početku bili samo rep grupa, a onda ste objavljivanjem video klipova stekli veliku popularnost. Koliko je to imalo uticaj na vašu muzičku karijeru?

Čami: Imalo je velikog uticaja, jer smo muziku stavili skroz u drugi plan i bukvalno ne stižemo da se bavimo time. Radimo skečeve, bavimo se i stand up-om pa smo kratki sa vremenom da radimo i muziku, na žalost, jer mi smo u bazi muzičari. Voleli bismo da stižemo i to, ali život nas je odveo na drugu stranu. Ne žalimo se, ipak, dobro je.

Triša: To je taj početak bio sa komičnim tekstom kroz hip hop muziku i onda kako je vreme prolazilo i mi smo evoluirali.

Čami: I sad smo majmuni, nismo više ljudi, pošto smo evoluirali.

Triša: Smišljali smo kako bismo mogli Kruševac geto da nastavimo u tom nekom maniru, onda smo se setili da postoje društvene mreže i sve ono što smo kroz tekstove u pesmama pisali, samo smo preslikali na video, na taj glumački deo.

Foto: YouTube printskrin

Niste se, doduše, oduvek bavili samo hip hopom. Pre nego što ste sve ovo pokrenuli svirali ste u jednom rok bendu, a kasnije ste promenili žanr. Kako je došlo do te tranzicije?

Čami: Vrlo prosto. Kad imaš više usta da hraniš, onda ti manje ostaje. Šalim se, pa razišli smo se prosto, otišli smo na studije u Beograd, svako je nekako otišao na svoju stranu. To potpuno drugačije izgleda dok si klinac, važno ti je samo da sviraš, nije ti ništa drugo bitno. Tu nema para, nema ničega, samo čista ljubav. Imali smo taj bend nekoliko godina. Posle toga Triša i ja, sticajem okolnosti, počinjemo da živimo zajedno na studijama u Beogradu. Tu dolazimo na ideju da možemo možda da snimimo nešto za naš rodni grad Kruševac, da snimimo neku pesmu koja je autentična i specifična baš za Kruševljane i onda eto prva pesma, druga, peta, deseta i tako je sve počelo.

Triša: Interesantno je da se prva pesma ustvari zvala Kruševac geto i onda Kruševac geto dva, Kruševac geto tri i onda daj da se zovemo Kruševac geto i tako je to ostalo.

Koliko su humoristički sadržaji poput vašeg bitni da se ljudi u ovo vreme pandemije osećaju bolje?

Triša: Oni su bitni u svakom trenutku. Na žalost mi moramo da doživmo neki fijasko da bismo se setili dobrih stvari. Kao i pozorište tako i komedija treba da bude univerzalna stvar, ali i te kako pomaže da vrati ljudima onu pravu sliku okruženja u kome živimo, da smo i dalje živi ljudi, da možemo da se smejemo iskreno i te kako. I dosta nam stižu priznanja putem društvenih mreža 'ulepšali ste nam dan u ovom tmurnom vremenu', tako da plivamo i u tmurnim i u veselim danima.

U poslednje vreme su postali popularni ti jednostavni video klipovi, snimani uspravno. Tako rade Familja be, Dinja, vi... Zbog čega su takvi sadržaji primamljivi ljudima?

Čami: Zato što je ovo vreme ludo. Ljudi nemaju strpljenja bukvalno ni da jedu k'o ljudi, a kamoli nešto drugo. Društvene mreže su donele tu eru da je sve brzo, da je sve sad samo šaltanje na dole, scroll up/scroll down i prosto ljudi nemaju strpljenja da gledaju nešto duže od minut, dva, tri. Evolucija društvenih mreža i samih video klipova je doprinela da ti kratki klipovi budu jako popularni.

Triša: A i ne treba ti nešto mnogo opreme za to. Bitno je samo da imaš neku vrstu dara u sebi i da na što kraći i brži način ispričaš to što hoćes. Pošto je tehnologija toliko napredovala, ima sijaset tih programa gde možeš sve to lepo da upakuješ za nekih 15 minuta i svi zadovoljni.

Iako se vaši skečevi baziraju na svakodnevnom životu običnih ljudi, da li nekada imate problem da pronađete inspiraciju ili je ona uvek tu?

Triša: Imamo problem da izađemo iz uloge.

Čami: Imamo 900 objavljenih videa i prosto neki put čovek, koliko god da je kreativan, mora da zapne negde. Tako da se dešavaju blokade, što mi volimo da kažemo između sebe, 'prazan sam k’o tegla, imaš neku ideju?' Suština je gde nalaziš inspiraciju, moraš da budeš okružen ljudima, da pričaš, da mnogo ljudi upoznaješ... Onda studiraš tu njihovu psihu i odatle crpiš inspiraciju. Prosto moraš da razmišljaš na taj način da kad neko nešto ispriča ti to odmah pretvoriš u neki komični sadržaj. Eto to je glavna fora.

Triša: Najveća inspiracija je u stvari u tim najbanalnijim mogućim stvarima. Neki put on i ja stanemo, ne znamo više šta ćemo, a tu nam je ispred nosa, ta neka obična stvar koja čini život - pranje zuba, ustajanje ujutru, leganje u krevet i tako dalje.

Čami: Sitnice koje čine život, koje najviše izluđuju ljude, a prosto nam čine život i nije to toliko loše kao što izgleda.

Triša: Ne manjka uglavnom inspiracije. Nalazimo je većinski u okruženju u kom živimo, u roditeljima, u našim bivšim nastavnicima, komšijama i tako dalje.

Foto: sdkultura.org.rs

Počeli ste da radite i stand up. Koliko je bilo teško prebaciti to što radite na društvenim mrežama u live nastup?

Triša: U stvari to nam je bilo najlakše. To je ono šta smo mi zapravo, šta bismo najbolje mogli da radimo i mislim da je to sad to, upravo taj polu stand up, predstava na neki način.

Čami: Najbolje plivamo u tim vodama, prosto publika nas hrani. To je ono što naš život ispunjava, bez čega ne bismo mogli da živimo. Konstantno nam je potreban taj neki adrenalin i nije nam bilo toliko teško da prebacimo formu, jer i u ranijim godinama smo imali dodira sa pozorištem, pisanjem tekstova i javnim nastupima generalno. Tako da nam nije bio mnogo velik problem, samo što je trema u početku ogromna, 'kako će to da izgleda, da l’ ćemo moći', ali na kraju sve se to slegne.

Triša: Suština je ista. Pesme, klipovi, stand up, sve je to jedna celina. Našli smo filter, kao pozorište, kao i stand up, da to sve stavimo na jedno mesto i to za sad super izgleda.

Koliko je Kruševac zapravo geto i da li je u pitanju samo Kruševac ili to može da se odnosi na celu Srbiju?

Triša: To je ovako univerzalna jedna, uslovno rečeno, floskula. Geto je ovde u stvari u afirmativnom smislu jedno unutrašnje osećanje. Znači nismo mi geto, kao nešto odvojeno, nego mi baš treba da iskočimo, da pokažemo taj svoj dijalekat, ko smo, odakle smo, naš lični identitet.

S. Rudakijević