Društvo / Intervju
Kreativni beg od dosade u pisanje i muziku
Marko Miladinović je mladi pisac iz Novog Sada, student engleskog jezika i književnosti. Svoju prvu knjigu, "Put magičara: Jecajući čovek", objavio je krajem prošle godine, a dostupna je na srpskom i engleskom jeziku. Vikendom ga možete pronaći za DJ pultom u raznim novosadskim alternativnim prostorima.
Kako si ušao u svet pisanja i šta te je inspirisalo da počneš da pišeš?
Dok sam jednom bio na predavanju na fakultetu, slušao sam o gramatici koja mi je delovala užasno dosadno. Kao odbrambeni mehanizam od dosade, počeo sam da razmišljam o nečemu kreativnom. U tom trenutku me je obuzela misao da nikada nisam napisao bajku i ta misao je trajala nekoliko sati, čak i nakon što su se završila predavanja. Dok sam šetao gradom i išao kući, pojavile su se vizualne slike i priča je počela da se razvija u mojoj glavi. Osetio sam trenutak inspiracije i čim sam stigao kući, odmah sam krenuo da pišem i osećao se euforično. Kasnije sam shvatio da su umetnost i pisanje, kao i svaka vrsta kreativnosti, zapravo odbrambeni mehanizam od dosade. Naravno, sada, iz moje trenutne perspektive je ta priča užasna, ali tada mi je delovala super.
Osim što je ta dosada tokom predavanja na fakultetu pokrenula inspiraciju, da li je na još neki način tvoje pisanje povezano sa time što studiraš i tvojim profesionalnim zanimanjem?
Nakon srednje škole, nisam bio siguran šta bih želeo da radim u životu i čime da se bavim. Hteo sam da upišem programiranje, ali nisam uspeo, pa sam završio na studijama menadžmenta. Već nakon prvog semestra sam shvatio da ni to nije za mene. Počeo sam da razmišljam o nekim drugim opcijama koje bi me usmerile ka nekom kreativnom pravcu. Iako tada nisam tačno znao u kojem pravcu želim da idem, odlučio sam da upišem engleski jezik i književnost da bih poboljšao i usavršio jezik, pričanje i pisanje. Videćemo gde će me to odvesti.
Svet koji si osmislio i prikazao u knjizi je kompleksan i pun detalja, a zanima me odakle si crpeo inspiraciju? Da li su to možda neke druge knjige, filmovi, igre?
Početkom karantina 2020. godine razboleo sam se i bio vezan za krevet nekoliko dana, sa visokom temperaturom. Imao sam baš puno vremena da razmišljam o svemu, pa je tako krenuo i nalet inspiracije. Kao posledica intenzivne temperature, doživeo sam halucinacije koje su mi pružile vizualne ideje za priču. Konkretno, atmosfera sveta inspirisana je knjigom i filmom “The Road” Cormac McCarthy-a. Delimično sam se inspirisao i serijom The Witcher, tako da je to neki miks igara, knjiga i filmova, ali sa nekom mojom, donekle originalnom idejom. Godinama unazad sam želeo da napišem i objavim knjigu, to je bilo na mojoj bucket listi, ali nisam verovao da ću to postići već u 25. godini.
U knjizi si predstavio novi svet pun sivila, magle, gladi, žeđi, bolesti i umiranja, gde magičari pokušavaju da otkriju kako je stari svet pun lepote i boja nestao. Nagoveštavaš da je i sam čovek jedan od osumnjičenih za sopstveno uništenje. Kako bi povezao tu poruku sa stvarnom društvenom situacijom i uništavanjem prirode u našem svetu?
Da, svakako je povezano. Mnoge stvari mogu se naučiti iz fikcije, jer je i ona inspirisana pravim životom. Pokušao sam da prenesem neke vrednosti u taj imaginarni svet, koji možda ne deluje u potpunosti opipljivo i realistično, ali u stvari jeste. Nadam se da je to utisak koji su stekli čitaoci. To je definitivno jedna od poruka romana.
View this post on Instagram
Kao mlad autor moraš da vodiš računa i o promociji svog dela, imao si promociju knjige u Novom Sadu i Beogradu, pa kakvo je tvoje iskustvo sa tim?
Što se tiče samog objavljivanja knjige, prošao sam kroz pravi pakao sa izdavačkim kućama, što je skoro ugasilo moj moral i želju. Međutim, entuzijazam koji su drugi ljudi pokazali u vezi sa objavljivanjem i promocijom knjige me je držao. Kada je konačno došlo vreme za promociju u Novom Sadu, okupio se divan skup ljudi iz svih sfera mog života, od učiteljica, nastavnika, profesora, komšija, rođaka, pa do prijatelja. Bio je to vrlo specifičan trenutak, čak i bolji od mnogih drugih važnih događaja u mom životu. Atmosfera je nekako nosila to veče, sve se dešavalo organski, i to je bilo jedno od najlepših momenata koje sam doživeo.
Da li je te je možda ta reakcija publike i ljudi oko tebe motivisala da nakon ove prve knjige kreneš da radiš i na nekom novom projektu ili je tvoja bucket lista ispunjena?
Naravno, u suštini, što se tiče Magičara, prvotna ideja bila je da napišem samo tu jednu knjigu i to je to. Međutim, pre nego što sam završio roman i dok sam se približavao kraju, već sam se vezivao za karaktere i želeo sam da istražim i ispričam priče iz tog sveta, jer sam osetio da postoji veliki potencijal. Pre svega, mislim da umetnost treba raditi jedino ako se tebi dopada, jer će tada biti stvarana sa strašću i sigurno će privući ljude sličnog ukusa. Kada sam završio prvi deo, odmah sam počeo da pišem i drugi. Prošlo je već nekoliko godina, i trenutno sam u fazi blokade zbog drugih projekata, ali planiram da napišem još knjiga. Imam u planu da objavim zbirku kratkih priča, jednu džepnu knjigu, i nadam se da će trilogija Puta magičara biti realizovana, što je novi zadatak na mojoj bucket listi.
Pored pisanja, tvoj hobi je i puštanje muzike, isprobavao si razne muzičke stilove, u raznim kombinacijama sa drugim DJ-evima. Sada mi se čini da si se pronašao kroz Vice žurku u muzici 80ih godina. Pa opiši nam malo taj tvoj put.
Što se tiče DJ-inga, kao da sam napravio jedan pun krug. Pre šest, sedam godina, često sam izlazio u Bazu i tamo sam imao priliku da organizujem žurke, iako sam tada puštao muziku preko računara i Vinampa. Nakon nekoliko žurki, prestao sam, a oko 2020. godine, bio sam na žurki posvećenoj 80-im godinama. Tada su me prijatelji, koji su se sećali mojih prethodnih žurki, pitali kada će ponovo biti takvih događaja, što mi je pružilo novu inspiraciju. Odlučio sam da investiram u opremu i naučim da puštam muziku preko kontrolera. Imao sam ideju da napravim žurku pod nazivom Vice, ali nisam mogao lako da se probijem bez nekog imena i datuma u klubovima. U međuvremenu sam puštao R&B, hip-hop i tech house, ali nakon nekoliko godina intenzivnih žurki, osećao sam se umorno. Pitao sam se da li želim da nastavim da forsiram ovo kao posao ili da se ograničim na povremene nastupe i uživam bez stresa. Odlučio sam da smanjim intenzitet i vratim se svojoj žurci Vice. Sada se vrlo dobro osećam i mislim da sam napravio pun krug, ali sa napretkom.
Razgovor sa Markom poslušajte u plejeru:
A. Ninić
foto: Lilit Andrić; privatna arhiva
