Ko je Jimmy Fitzsimmons?

Na novosadskoj muzičkoj sceni nedavno se pojavio novi garažni rok bend - Jimmy Fitzsimmons. Nakon objavljivanja debitantskog albuma "Too Much, Too Soon", sastav je započeo promociju svog materijala kroz nastupe uživo. Sa frontmenom grupe Markom Dorićem razgovarali smo o samim počecima benda, procesu stvaranja muzike, trenutnom stanju na alternativnoj sceni i planovima za naredni period.

foto: Hana Obrenov

Ko je Jimmy? Ko su Jimmy? I zašto to nije umetnički projekat, kako vi to sami kažete?

Iskreno, posle godinu dana ni sam ne mogu tačno da kažem ko je Jimmy. Mogu samo da nagađam, ali mislim da bi to bilo gubljenje vremena. Glavna osoba iza Jimmy Fitz-a je Ivan Krstić Krla. On je, da tako kažem, otac ovog benda. Oko samog Jimmy Fitzsimonsa okupila se ekipa ljudi koji su se već ranije bavili muzikom i, barem iz mog ugla, želeli smo da obrnemo ploču. Da nema nekog preterivanja, kako ćemo nešto da našminkamo i napucamo, već da se sve dešava na licu mesta. U studiju, uglavnom bi već prvi, drugi ili treći tejk bio "taj". Uhvatiš suštinu i ideš dalje.

Zašto baš garažni rok i taj zvuk koji sada pravite? Da li toga fali u Novom Sadu ili je to nešto što svi volite?

Mislim da to nema nikakve veze s tim da "fali neki zvuk" u gradu, pa da smo mi sad tu da popunimo rupu. Pre bih rekao da je to bio izraz Krlinog expression pedala - u jednom bendu svira nešto masno, drugom nešto orijentalno, trećem malo elektronike... A kad je reč o Jimmy Fitz-u, čini mi se da je sebi rekao - ne nužno garažni rok, ali hajde da to bude nešto u pop formatu, nešto uz šta može da se đuska. Nismo hteli da budemo još jedan "muški bend" koji pravi "mušku muziku" uz koju ne možeš baš da se pokreneš,. Mislim da smo uspeli da nađemo neki zajednički jezik koji ima taj pop karakter. Mada, znam da je "pop" za neke prljava reč, ali meni nije - meni je to lepeza svega, od metala do Ruslane.

foto: Mirko Brkanlić

Nedavno ste objavili prvo izdanje Too Much Too Soon za Glitch Records. Već si pomenuo kako je otprilike izgledalo snimanje, ali ko su autori, ko piše tekstove, ko šta radi?

Krla, Krla, Krla… Kako on kaže - ja radim 85 odsto stvari, a ono što ne znam, ja ću vas cimati za ruku. U mom slučaju, to je najčešće bilo: "Ej, izvini, možeš da dođeš malo da pevaš?".  Sećam se, poslao mi je jednom pesmu dok sam bio na poslu. Za petnaest minuta sam napisao tekst, došao kod njega, otpevao, snimili smo – i on mi kaže: "Ti si tehnički upravo sebe pozvao u bend". Posle me pitao: "Hoćeš da sviraš u bendu?" Rekoh – naravno da hoću. 

Što se tiče spotova - objavili ste dva, za pesme Bronco Boy i Fake Tits. Sa kim ste sarađivali? Da li je i tu Krla bio zadužen za sve?

Pošto Krla studira na Akademiji, prirodno je da je oko sebe okupio ekipu studenata koji su spremni, voljni i gladni da rade nešto svoje. Mislim da im je dao dobar muzički materijal, a onda se pojavila i Sofija Damnjanović, ona je režirala spotove, i videlo se da je pogodila to što radimo. Meni je bilo baš drago što postoji taj entuzijazam – hajde da završimo spot, ne mora da bude najbolji na svetu, ali da se vidi da ljudi hoće da rade. Kad smo završili prvi, odmah smo prešli na Bronco Boy, i vidi se da je i produkcija i komunikacija porasla. Sad već gledamo sledeći spot, i mislim da se ta neka zajednička energija sve više oseća. Krla je tu stvarno dobro skapirao da ako nešto ne znaš ili ne možeš sam, pitaš nekog drugog. I stvarno verujem da ljudi jedva čekaju priliku da se oprobaju u nečemu.

Pre nekoliko godina si izjavio da ovde bendovi moraju da rade sve sami. Da li se tvoja perspektiva u međuvremenu promenila i kako sada vidiš scenu?

Raditi sve sam je haos, iscrpi te, pokida odnose u bendu, bend počne da jede sam sebe iznutra. Danas imamo tim ljudi, nekad čak i budžet, i to je ogromna razlika. Muzika bi trebalo da bude proizvod odnosa, a ne da su odnosi proizvod muzike. Ovde je super svirati, ali kad odeš u Zagreb, osetiš da je drugačije, a u Ljubljani još više, pre svega zbog kulture slušanja. Nismo još etablirani, ali shvatio sam da publika nije uvek kriva što ne dolazi – možda mi jednostavno nismo dovoljno dobri. Kad promeniš tu perspektivu, otvara se prostor za rast.

Pomenuo si da se radujete budućnosti, šta vas očekuje? Imate li već zakazane svirke, možda neke festivale, ili novi materijal?

U narednih godinu dana planiramo da se pojavljujemo na showcase festivalima i sličnim događajima, jer u ovoj fazi nam je važnije da nas čuju i ljudi iz industrije. Mislim da se tako gradi priča oko benda, ta neka fora, energija, humor koji publika može da prepozna. Po meni, trep grupe poput Kite i Jaja, Kardeža, uradili su to sjajno – napravili su svoj internet forum u obliku publike. Pitanje je: kako želiš da se ljudi osećaju u tvom prisustvu? Kad tu stvoriš konsenzus, onda znaš i šta predstavljaš. Što se nas tiče – zvuk, svetlo, nastup, energiju smo uobličili, to smo osetili u Fabrici. Sad idemo dalje – novi nastupi, drugi album je već u pripremi, sve ide svojim tokom. Bez pritiska, ali radimo ozbiljno.

Ceo razgovor s Markom poslušajte u plejeru:

A. Ninić