Kako preživeti dvadesete?

Prošla godina za svakog od nas bila je puna izazova i promena, trenutaka koji nas podsećaju na važne životne lekcije, ali i onih koje želimo u njoj zauvek ostaviti. Luka Rajić, mlada nada srpske pop muzike, obeležio je 2024. godinu objavljivanjem svog debitantskog albuma "Deca novog milenijuma". Ovim izdanjem ne samo da je obeležio svoj umetnički put, već je i ponudio novi talas nade domaćoj pop sceni, pokazujući da se ovde dešava nešto novo, uzbudljivo i osvežavajuće.

"Prošla godina je bila vrlo dinamična. Mnogo smo radili, bilo je puno priprema pre nego što je album izašao. Snimali smo puno spotova i povremeno je bilo stvarno intenzivno, ali svaki put kada bi izbacili spot ili pesmu, shvatim da je bilo vredno truda i rada. Bilo je dosta rada, ali bilo je i puno uživanja, i druženja sa prijateljima, koji su u isto vreme i moji saradnici. Tako da bih je ocenio, na primer, sa osam od deset. Mislim da je to prilično visoka ocena," kaže Luka.

Prethodnu godinu obeležio je tvoj debitantski album, sada je već prošlo neko vreme od njegovog objavljivanja, pa kakvi su utisci i kako publika reaguje na album?

Utisci se nekako i dalje sležu. Kada sam izdao album, mislio sam da je to to – album je izašao, ljudi su ga prihvatili i gotovo. Tek kada sam počeo da nastupam, shvatio sam da album dobija novi život. Sama činjenica da gledam ljude kako pevaju pesme sa albuma dala mi je vetar u leđa da nastavim da radim ovo, jer sam video koliko su ljudi srećni mojim nastupima. Zapravo, verovatno su srećni isto kao i ja kada se moji nastupi događaju. Kada praviš album, zatvoren si u studiju, okružen sa nekoliko najbližih saradnika s kojima radiš na albumu, i možeš samo da zamisljaš kakve reakcije će album izazvati. Tek kada album izađe, možeš da kažeš: aha, ovo su sve pesme o kojima sam razmišljao i na kojima sam radio poslednje dve ili tri godine, a sada su napokon tu. Prvi dan kada je album objavlje je bio pomalo neprijatan, jer su to bile misli koje smo samo ja i moji najbliži prijatelji čuli, a od tog trenutka ih mogu čuti svi.

Tvoj prvi solistički koncert bio je zakazan za 20. decembar u Domu omladine, ali je pomeren za 5. april 2025. godine, prvenstveno iz logističkih razloga. Rekao si da na tom nastupu želiš da pesme sa albuma predstaviš u punom sjaju. Možeš li nam otkriti nešto više o tom novom konceptu nastupa? Da li pripremaš nešto posebno za publiku?

Da, od kada sam počeo da izvodim pesme sa albuma na nastupima, shvatio sam šta je to što želim da prenesem tim pesmama i kako bi taj veliki koncert u Beogradu trebalo da izgleda. Ne želim da to bude samo još jedan nastup, već želim da taj koncert ima elemente koji će se desiti samo tada, da bude univerzum za sebe. Sve što sam naučio u poslednjih pet godina nastupanja i saradnje sa drugim ljudima, želim da primenim na ovom velikom koncertu. Pripremamo koncert koji bi mogao da izgleda kao neka pozorišna predstava. Zanimljivo je da će se održati u velikoj sali Doma omladine, koja je sala za sedenje. Ljudi se pitaju da li je to dobar izbor, ali ovaj album je, pre svega, introspektivno iskustvo za mene, i želim da publika na koncertu ima priliku da sedi i gleda sve što se dešava na bini, kako bi to mogli da interpretiraju na svoj način. S druge strane, ako žele, mogu da ustanu i đuskaju – ja podržavam sve to. Najvažnije mi je da na tom koncertu predstavimo album baš onako kako smo ga uvek zamišljali.

Pre nešto više od mesec dana, objavio si poslednji spot za pesmu sa ovog albuma, to je muzički spot za pesmu "Đuskam dok ritam se menja". Šta čini ovaj spot posebnim i kako on zaokružuje celu priču albuma?

Spot za "Đuskam dok ritam se menja" je moj omiljeni spot. Mislim da je to ujedno i naš najbolji spot, jer smo uspeli da maksimalno prenesemo viziju koju smo imali za ovaj album, kako u estetskom, tako i u narativnom smislu. Radili smo spot sa dobrim prijateljima iz Novog Sada, bio je veliki tim, direktor fotografije je bio Jovan Radaković, produkcentkinja Maja Tucić, a rediteljka Emilija Terzić, moja najbolja prijateljica. Što se tiče pesme, znali smo da želimo da snimimo još jedan spot, ali nismo želeli da to bude samo još jedan spot u kojem ću se pojaviti kao lik. Želeli smo da zaokružimo celu priču albuma "Deca Novog Milenijuma", i to smo uradili tako što smo oformili hor u spotu, koji se sastoji od 15 mojih prijatelja. Bila je sjajna atmosfera na snimanju. Mislim da, kada se snimanje završi, uvek budem umoran jer to ume da traje po 12 sati, ali kada se dese takve stvari, kada se povežemo na tom nivou, dođem kući i samo sam srećan što smo uradili nešto tako lepo.

Kada kažeš da je ovaj album dnevnik 20-ih godina, da li to znači da kroz pesme deliš svoj lični dnevnik sa publikom? Da li si pesme pisao kao dnevnik, kao neki spisak uspomena?

Jedan od razloga zašto mi je izbacivanje albuma bilo toliko stresno jeste to što su pesme veoma lične, predstavljaju poglavlja iz mog života u poslednje tri godine. Kada sam ih pisao, trudio sam se da nađem zajednički koncept, jer pesme govore o ljubavi, anksioznosti i pronalaženju pravih prijatelja. Kada sam pogledao svih 10 pesama, činilo mi se da su mnogo ličnije nego što sam zamišljao. Stvarno, kada uzmeš svaku pesmu zasebno, deluje kao jedno poglavlje ili epizoda filma. Bilo mi je zanimljivo sve ovo predstaviti kao dnevnik svojih dvadesetih. Zapravo, kad sam bio mlađi, u srednjoj školi, pisao sam dnevnik, i ponekad, kad pronađem te sveske, lepo je pročitati te stvari, ali je i malo neprijatno, jer to su neka nefiltrirana razmišljanja koja pišeš kad si sam. Ipak, lepo je imati te trenutke u vremenu, kada mogu da se vratim i pročitam te dnevnike, i isto tako je sa albumom.

Kako zapravo preživeti te dvadesete, iz nekog tvog ličnog iskustva?

Kako preživeti dvadesete, to je dobro pitanje. Mislim da mi je mnogo pomoglo to što sam imao prijatelje koji su odrastali u isto vreme kao i ja, pa smo zajedno rešavali sve te usputne probleme. Ali mislim da je to drugačije za svakog, mnogo zavisi i od toga odakle dolazite. Ako ste, kao ja, iz manjeg mesta i preselili ste se u veći grad, to nosi svoje izazove. Ono što mi je ostalo kroz odrastanje, pa sve do dvadesetih, jeste da sam uvek verovao da, šta god radio, u kojoj god sferi, treba da nastavim da verujem u sebe i da ne odustajem od svojih snova ili ideja. Mislim da mi je to mnogo pomoglo da danas, na primer, već pet godina radim muziku. Naravno, odrastanje ne mora da bude vezano samo za posao. Mislim da je važno, čak i ako se ne bavite umetnošću, da se okružite dobrim ljudima. Smatram da je to danas teško, ali potreban vam je bar jedan pravi prijatelj koji će da razume sve kroz šta prolazite. Mislim da će vam tako biti lakše, šta god da vas čeka. Tako je barem bilo meni.

Čime se baviš kada nisi na bini ili u studiju. Imaš li neke druge hobije ili interesovanja koja te ispunjavaju van muzike?

Mnogo volim da čitam. Još od malena, od osnovne škole, obožavao sam da čitam i stalno sam bio u biblioteci. Jako mi je drago što sam to zadržao do danas. Nedavno sam gledao premijeru filma Wicked, i bilo mi je fenomenalno. Uz radnji filma, muzika je nešto što me je zadržalo uz tu priču, i od tada ne prestajem da slušam taj soundtrack. Pre par dana sam bio u knjižari i želeo sam da kupim knjigu, pa sam slučajno naleteo na Čarobnjaka iz Oza. Pomislio sam: "Aha, to je znak da kupim ovu knjigu," jer me stvarno zanima cela ta franšiza i želim da saznam šta se dogodilo i pre i posle Wicked-a. Tako da sam sada u eri Čarobnjaka iz Oza. Pored čitanja, druženje sa prijateljima mi mnogo znači i puni me energijom. Posebno ovih dana mislim da je društvena svest veoma važna. Bili smo na protestu na Slaviji, i bilo je sjajno osećati se kao deo tog kolektiva i pokreta. Videti da ima toliko ljudi koji razmišljaju kao mi, me je posebno dirnulo. Ovih dana sam veoma osetljiv na ono što se dešava u društvu, pa dosta vremena provodim razgovarajući s prijateljima, informišem se o aktuelnim temama i trudim se da budem što prisutniji kada su te stvari u pitanju. Tako da je to miks uživanja, osvešćenosti i posla, sve pomešano.

Koji nastup iz 2024. godine bi izdvojio kao najznačajniji za tebe?

Za mene svaki nastup ima svoj život, ali konkretno tri nastupa su mi omiljeni iz prošle godine. Dva su bila u Novom Sadu – jedan na Exit festivalu, drugi u Bulevar books-u. Bio sam veoma nervozan što dolazim u Novi Sad, jer posle 1. novembra nisam znao da li vas zanima muzika, da li treba na neki način da se odvlači pažnja, kako ćete reagovati na mene, da li je pravi trenutak. Ali posle konsultacija s prijateljima, došli smo na ideju da nastup ipak treba da se desi. Mislim da je to bilo potrebno i vama, a i meni. Bilo mi je potrebno da vidim mlade ljude iz Novog Sada, da razgovaramo, razmenimo energiju, i to je za mene bilo prelepo iskustvo. Tada smo prikupljali i donacije za Reljino suđenje, za Relju Stanojevića, koji je bio u pritvoru. Bilo je veoma emotivno. Mi smo tog dana saznali da je Relja pušten iz pritvora i baš tog dana je došao na moj nastup. To je bio znak univerzuma da se to apsolutno moralo dogoditi i da smo morali doći u Novi Sad. Mislim da ću se tog nastupa dugo sećati. Treći omiljeni nastup je bio u Zagrebu, u Tvornici. Zagreb nikad ne razočara.

Sada da pogledamo 2025. godinu – očekuje te nekoliko velikih i važnih nastupa. Reci nam gde ćeš nastupati i kakvi su ti planovi za dalje?

Prvo, 16. januara nastupiću u Holandiji, na najvećem evropskom showcase festivalu koji se zove Eurosonic. To je prilično velika stvar za mene i biće moj prvi internacionalni nastup. Imaću priliku da prenesem naš mali univerzum u Holandiju. Jako me zanima kako će ljudi reagovati i kako ćemo se predstaviti tamo u poređenju sa ostalim muzičarima. Nije takmičenje, već showcase, ali definitivno idem tamo s željom da budemo što bolji, jer taj nastup može biti odskočna daska za moju karijeru. Tako da sam veoma uzbuđen zbog Holandije. Nakon toga, nastupaću na Ment festivalu u Ljubljani, a onda 5. aprila nastupam u Domu omladine. To je ono što za sada znam, ali nakon toga dolazi leto, pa će biti i festivala. Imam ideju da nastavim da razvijam ovaj univerzum “Dece novog milenijuma” i da snimamo neke stvari koje nisu nužno spotovi, više neki live format. To mi je veoma zanimljivo jer mislim da muzika dobija novi život kada se izvodi uživo. 2025. godine želim da nastavim istim tempom ko i 2024., da radimo još mnogo stvari, ali pre svega, zaista želim da svi budemo dobro, da se čuvamo i da brinemo jedni o drugima, jer u ovim vremenima jedino to nam preostaje.

Lukino gostovanje u emisiji Dneva soba možete poslušati u plejeru

A.N.

foto: Luka Stepanović, Igor Rajić