Društvo / Intervju
Humanitarno otkrivanje Portugala, za desetku
Tradicionalna humanitarna akcija, koja je uz to i praktični ispit studenata sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, odvija se svake godine i okuplja veliki broj posetilaca za koje studenti smišljaju i izvode tematski program. Ove godine, studenti su podeljeni u dve grupe, a teme su im ples i egzotična zemlja - Portugal. Zadaci su podeljeni, priprema uveliko traje i sve će biti spremno za realizaciju ovog događaja. U "Dnevnoj sobi" Oradija o tom događaju pričala nam je studentkinja hotelijerstva Marija Mikloš.
Lisabon (foto: pexels.com)
Kako si rešila da upišeš taj smer i da se baviš turizmom?
Ja sam se opredelila za hotelijerstvo i to me nekako najviše privlači. Sam turizam kao grana ima jako puno delova, meni, lično hotelijerstvo je najzanimljiviji deo.
Kad završiš fakultet, koji su to poslovi koje ćeš moći da radiš u struci?
Široke je lepeza, svašta bih mogla da radim. Moj posao je generalno za osobe koje vole da rade sa ljudima, koji imaju i znanja ali i živaca, jer ima različitih ljudi. Kroz studiranje imamo prilike da radimo razne prakse i interakcije sa ljudima i sigurna sam da sam odabrala pravi poziv.
Posebno u vreme praznika, svi negde žele da otputuju, smeštajni kapaciteti su presudni u odlučivanju gde će se putovati. Koliko je u toj priči važna osoba koja se stara o gostima?
Mislim da je to veoma bitna pozicija, jer se često dešava da je prvi utisak najvažniji.
Siguran sam da, kao i svi stručnjaci koji pod lupom gledaju svoj sektor, ti gledaš hotele. Sa kakvim si se hotelima sve susretala?
Više sam putovala dok sam bila mlađa, bilo je više vremena za odmor, ali mi je velika želja da tek krenem i proputujem što više. Normalno je da sada drugačije gledam ono što je moja struka, od toga kako konobari nose tacne, uslužuju, pa sve do hotela, gde gledam da li se radi onako kako smo učili i kako smo kroz praksu videli.
Marija Mikloš sa koleginicom (privatna arhiva)
Koliko su realne zvezdice i komentari na raznoraznim sajtovima za buking, koje govore o kvalitetu smeštaja? Koliko tome treba da pridajemo pažnju?
I treba i ne treba, jer sve to ipak zavisi od osobe do osobe ili od zaposlenog do zaposlenog. Ako se gostu neki radnik hotela zamerio, sigurno će kompletan utisak biti loš, dok može da se desi da se zaposleni baš potrudi, a da je realan smeštaj loš. Takvom gostu će se verovatno dopasti sve. To je sve individualno, ali ako znamo nekog bliskog, za koga znamo kakve zahteve ima, a ko je bio na određenom mestu, bolje je da poslušamo njegov sud i impresije o određenom mestu.
Novi Sad polako postaje turistički centar, imamo neke lepe i zanimljive hotele, kakve nismo imali pre dvadesetak i više godina. Kako to izgleda iz stručnog ugla?
Dobro je, nije loše, iako uvek može da se unapređuje. Pošto je Novi Sad tek počeo da razvija tu granu i da se etablira kao turistička destinacija, mislim da će svoj maksimum tek da dostigne.
Kakav sadržaj najviše privlači turiste?
To opet zavisi od osobe do osobe, svakako su, pored mora i planina zanimljive neke istorijske destinacije. Tu su i kulturni sadržaji, važan je i rekreativni turizam, a ima i raznih drugih podgrupa.
OBRATI PAŽNJU
Uskoro ćete i vi imati priliku da pripremite jedan zanimljiv sadržaj za posetioce, nastavlja se tradicija. Kako će to izgledati ove godine?
Ovog puta smo se opredelili da predstavimo Portugal, taj događaj organizuje nas 13 studenata, u hotelu Sheraton u Novom Sadu, 6. februara. I ove godine događaj je humanitarnog karaktera, odlučili smo se da pomognemo novosadskom Udruženju osoba sa Daunovim sindromom. Porugal smo odabrali pre svega jer je zamiljiva i prelepa država, njena istorija je bogata, pa smo rešili da sve to prikažemo kroz naš događaj. To je samo deo ispita, praktični deo, a nakon toga imamo i usmeni ispit. Ulaznice su trenutno u prodaji po ceni od 1.800 dinara i kompletan prihod ide u humanitarne svrhe.
U cenu karte, pretpostavljam, ulazi i večera?
Tako je, u cenu karte su uračunati predjelo, glavno jelo i dezert. Uz to imamo i ceo program, koji je organizovan kako bi privukao goste. Biće tu muzičke, plesne i glumačke tačke, ali ne bih otkrivala sve detalje. Druga grupa se odlučila da veče posveti plesu, da se ne ograniče na jednu državu, nego da plesom obiđu celu planetu. To će inače biti 56. i 57. događaj od kada je počelo da se radi na ovaj način, a želja nam je da se sve to svakako nastavi i da pokušamo da pomognemo što većem broju ljudi.
Kako ste istraživali Portugal, da li ste poslali nekog izaslanika da vidi kako je tamo?
(smeh) Ne, ne, niko nije išao tamo, ali ima dosta toga na internetu, u knjigama, a dobili smo i puno informacija iz prve ruke. Sada, kada smo istražili Portugal, većina nas bi želela da ode tamo.
Kada bi te neko pitao u kojoj državi i kakvom hotelu bi htela da radiš, gde bi to bilo?
Italija, definitvno. Konkretno, za hotel nisam sigurna, pošto nisam baš istraživala, ali država bi svakako bila Italija.
Marijino gostovanje u "Dnevnoj sobi" Oradija poslušajte u plejeru ispod:
Jovan Vanja Marjanović
