Fruška gora – raj koji treba čuvati

Situacija uzrokovana koronavirusom okrenula nas je ka domaćim prirodnim lepotama. Novosađanima posebno zanimljiva lokacija svakako je Fruška gora. Najbolje i najzanimljivije informacije o turističkoj ponudi, raznim atrakcijama, ali i aktuelnim informacijama, sabrane su na sajtu fruskac.net. Njegov pokretač Nikola Arežina, koji je svoj profesionalni svet izgradio na nekim sasvim drugim stvarima, Frušku goru predstavlja svima koji su zainteresovani i koji se, poput njega, bore za očuvanje ovog prirodnog fenomena i oaze za odmor i uživanje.

jezero Moharač

Šta sve od jezera nudi Fruška gora?

Na Fruškoj gori postoji tih 16 jezera, od kojih su neka više a neka manje poznata. Jako je popularan Beli kamen u Bešenovačkom prnjavoru, ali tu su i ostala: Dobrodol, gde kažu da je najčistija voda, Moharač, Bruje, Sot... Mislim da su ovog leta jezera jako popularna, pošto ljudi nemaju gde da odu, a i mi smo primetili na našem sajtu povećan broj poseta baš u sektoru jezera. Uz to, mislim da je ljudima koji su bliži severu Fruške gore, zanimljiv Neštin. Posebno Novosađanima, a i ja tamo posebno volim da odem. Tamo postoji uvala, a može se naći i neki prevoz do ostrva koja su odmah pored. Sve zavisi ko šta voli. Tu je i Banoštor koji je takođe zanimljiv. Veći je broj posetilaca i to je lepo, ali bih želeo da skrenem pažnju ljudima na činjenicu da sva ta jezera i prirodne lepote Fruške gore nemaju neku službu, poput Čistoće, koja će za njima da ide i sklanja stvari. Često posetioci nemaju osećaj i kulturu da za sobom sklone đubre koje su napravili. Mislim da o tome treba razgovarati s ljudima, skretati im pažnju. Nije problem poneti svoje smeće i baciti ga u prvi kontejner. Bukvalno na ulazu u Beli kamen imamo deponiju, to je baš tužno.

Nikola Arežina

Kakva je situacija sa smeštajnim kapacitetima na samoj Fruškoj gori?

Na našem sajtu su prikazana neka domaćinstva koja imaju smeštajne kapacitete, ali koliko sam upoznat, bukvalno su sva bukirana, verovatno zbog toga što ljudi nigde ne putuju van granica naše države. Uz to, ni sami smeštajni kapaciteti nisu posebno veliki. Verujem da je Vrdnik  sada dosta aktuelan. Vidim da su se po selima ljudi malo aktivirali i da su počeli više time da se bave. Međutim i to mora dosta ranije da se izbukira i rezerviše.

Manastira takođe ima dosta, gde najviše voliš da odeš?

Lično najviše volim male, skromne manastire i to mi je nekako više u duhu hrišćanstva i pravoslavlja. Mala Remeta mi je favorit a volim da odem i u Staro Hopovo. To su malecki manastiri, ima šta da se vidi, a može se napraviti i lepa šetnja. Baš Remeta je blizu Belog kamena, tamo postoji i fruškogorska lugarnica, pa tamo ljudi mogu i da nešto pojedu, popiju i osveže se.

Uz sam Partizanski put, koji je žila kucavica Fruške gore, nema baš mnogo mesta gde bi turisti mogli da se okrepe i odmore?

Sa južne strane je Mala Remeta, a sa severne strane postoji mesto Atos, na putu prema Neštinu, gde je prelep pogled na Dunav. Na samom Partizanskom putu, na Iriškom vencu, nalaze se hotel Norcev, Vrdnik i to su destinacije na kojima postoji nešto. Slažem se, nema mesta gde bi potencijalni turisti mogli da sednu na kafu i sok. Kad god o tome razmišljam, uvek pomislim na bicikliste i staze koje se nalaze svuda po Fruškoj gori, kako bi u suštini bilo dobro da se napravi neko odmorište, baš za bicikliste ili neki bajk kamp. Mogla bi država ili pokrajina da prepozna neke lokacije koje su zapuštene ili napuštene i od toga bi moglo da se napravi neka vrsta odmorišta pogotovo za ljude koji idu Euro Velo rutom.

Verujem da većina ljudi mašta o vikendici u Fruškoj gori. Kakva je ponuda i šansa da se nabavi nabavi tako nešto?

Već je počelo, a mislim da će u budućnosti ljudi sve više pokušvati da migriraju ka prirodi, ka selima i obroncima Fruške gore. Sve je na principu sreće. Može se naći dobar plac, sve naravno zavisi od vaše želje, vizije, ali i novca. Ne razumem ljude koji prave vikendice na Fruškoj gori jednu do druge, nemam osećaj da je to vikendica, nego mi više deluje kao neko naselje. Ako je već tako, bolje uzeti kuću u nekom mestu pored Dunava, Banoštoru ili Čereviću.

Nadam se da se urbanizacija prirode neće desiti, mada ima sve više naznaka da ljudi hoće i vole da eksperimentišu u šumi. Nemaju osećaj prirode. Nema potrebe toliko narušavati sklad, sve to može da bude malo i funkcionlano. Imam osećaj da Fruškoj gori ne treba puno, sela koja se polako prazne su izuzetno atraktivna, jer postoje kuće za male pare sa uvedenom strujom i samo ih treba malo srediti. Svakako mislim da je na Frušku goru najbolje otići biciklom ili peške, što je novi, stari vid turizma. Nadam se da će vlast u budućnosti to prepoznati, ali ne izgradnjom nekih centralnih objekata i masovnim turizmom.

Koje je tvoje omiljeno mesto na Fruškoj gori?

Pa kod mene na vikendici (smeh). Upravo je tako, ne znam kako bih ljudima to preneo, ali sve je u skladu sa prirodom. Možda bi moj primer mogao da posluži kako jedan mali objekat može da bude skriven u jednom kutku i da ne remeti floru i faunu. Štaviše, može i da je pospeši.

Jovan Marjanović