Dušanovi vrhunski dometi u sportu i nauci

Ovogodišnja "Business run" trka održana je pre par dana u Novom Sadu i donela je mnogo novih učesnika i jednog starog pobednika. Dušan Krstić, inače asistent na Fakultetu tehničkih nauka, na Katedri za informaciono-komunikacione tehnologije, koji je za vreme studiranja proglašen za najboljeg studenta svog studijskog programa i ove godine ubedljivo je pobedio u trci na pet hiljada metara i pomogao je ekipi FTN-a da ponovo pobedi u konkurenciji muških ekipa. Dušan je inače učesnik mnogobrojih trka u prirodi i na stazi, ali i u konkurenciji takozvanih skyrunning trkača. 

"Treniram altetiku od malih nogu pa je trčanje postalo sastvani deo mog života, tako da je i taj uspeh samo rezultat vrednog rada i truda. Trčanje uklapam kad god mogu u svoj raspored, volim da trčim i da budem uspešan i na tom polju“, ispričao nam je Dušan na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Ekipa FTN-a je i ove godine pobedila u trci Bussines run?

Tako je. U Novom Sadu smo i ove i prošle godine osvojili ekipno prvo mesto zahvaljujući kolegama koji su pokazali zainteresovanost i odazvali se mom pozvu da učestvuju. Sa druge strane, fakultet je prepoznao to što radimo i pomogao nam da zajednički promovišemo fakultet na najbolji mogući način.

Pretostavljam da tvoje kolege znaju za sportske uspehe koje postižeš, a kako je sa studentima?

Iskreno, ni ja nisam siguran da li studenti znaju, s obzirom da ja to ne potenciram i ne prikazujem previše, jer to radim iz hobija. Na poslu sam asistent i to mi je glavna uloga na fakultetu. Verujem da su neki studenti saznali baš zahvaljujući ovim "Business run" trkama.

Kako si počeo da se baviš trčanjem na duge pruge?

Krenulo je spontano, još u osnovnoj školi, kada samo počeo da trčim i treniram atletiku. Od malena sam bio hiperaktivno dete, voleo sam da budem stalno u pokretu i sve je krenulo sa kraćim stazama, a onda sam uvideo da je izdržljivost nešto što mene karakteriše, što mi više leži, da sam bolji na srednjim i dugim prugama. Polako sam dodavao kilometre i savlađivao duže distance, a u jednoom momentu sam spojio ljubav prema trčanju i ljubav prema planini i krenuo da se bavim i planinskim trčanjem. U poslednjih par godina bavim se skajraningom (skyrunning) što je posebna disciplina koja mi je jako zanimljiva i izazovna. Ove trke se odvijaju na visokim planinama, na tehnički zahtevnim stazama i terenima, u različitim vremenskim uslovima.

Reklo bi se da mi u ravnici nemamo mogućnost da se bavimo planinskim trčanjem, ali Fruška gora nudi sasvim dobre uslove?

Fruška gora je super za treninge s obzirom na to da je jako blizu Novog Sada, a da opet ima terena na kojima možemo da se spremamo za takve izazove. Pored Fruške gore, kada imam vremena, odem na planinu Rtanj ili neku višu planinu gde mogu da se spremam za neke ozbiljne trke, poput one koja me uskoro očekuje i koja se zove "vertikalni kilometar". To je trka u kojoj se savladava vertikalna elevacija od jednog kilometra, ali cela trka je u dužini od do pet kilometara. Trening za takvu trku ne može da se radi svuda, zato moram da posetim i neku višu planinu.

Kakav ti je sitem treninga, koliko često si na stazi?

Generalno, smatram da je sve ovo što radim vezno za trčanje čista ljubav i hobi. Posao i fakultet su uvek bili na prvom mestu, pa sam uvek gledao i tokom studija i sad kada sam zaposlen, da trčanje ukolpim u te glavne obaveze. Za sada mi to dobro ide i mislim da je organizacija ključna. Treba pametno iskoristiti vreme koje imamo. Trening zavisi od perioda godine, odnosno, da li imam neke trke ili ne. Broj treninga nedeljno je od četiri do šest puta, nekada i svaki dan. Što se tiče mesta gde treniram i to zavisi od toga za šta se pripremam, s obzirom na to da još uvek trčim i kroseve i na ravnom, pa za taj period koristim stazu na Keju ili na Đačkom, dok u periodu kada imam trke koje su trejl ili skajraning, onda sam na planini.

Šta bi od prethodnih trka izdovjio, ili preporučio, prema organizaciji, stazi, doživljaju?

Iskreno, bio sam na puno trka, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu. Što se Srbije, tiče jako volim trku na Kopaoniku, na toj trci sam tradicionalno od prve godine i stvarno mislim da je dobra organizacija, super druženje i lepa priroda. Trčao sam i neke trke sa preprekama, tzv OCR trke, neke od poznatijih su Cerska bitka, Wild west i Tribalion. To su svakako trke koje vredi posetiti i to su mesta gde se oseti poseban nivo adrenalina.

Koliko patika imaš?

(smeh) Nikad dovoljno! Ne znam im tačan broj, ali imam ih puno. Za različite trke koristim različite patike i ne koristim non stop jedne pa je teško reći i koliko one traju.

Profesionalno si asistent na FTN-u, a tamo si i na doktorskim studijama?

Tako je. Već drugu godinu radim kao asistent na informaciono-komunikacionim tehnologijama, gde sam završio i master studije, a trenutno se nalazim na doktorskim studijama.

FTN, a posebno studije vezane za računare, veoma su zanimljive za buduće studente. Koliko je sve to teško upisati i završiti?

S obzirom na to da sam i ja nedavno završio, dobro razumem studente kako im je i šta im predstavlja najveći problem. Međutim, znam da je sve moguće i da uz dobru organizaciju, posvećenost i rad bukvalno svako, ko se malo više potrudi, može da završi taj fakultet i savlada predviđeno gradivo. Svako ko pokazuje zainteresovanost ka informacionim tehnologijama i svako ko želi da radi na sebi, trebalo bi da razmisli da upiše ovaj fakultet jer je to veoma perspektivno i non stop se razvija.

Nakon završetka tvog fakulteta, ali čak i za vreme studiranja, lako se može dobiti posao. Kako ti vidiš svoj posao u odnosu na neke kolege koji su otišle u privatan sektor?

Generalno je potražanja za IT sektorom velika u poslednjih nekoliko godina. Traže se programeri po različitim firmama, a mladi studenti, već od treće godine fakulteta kreću sa praksom i zaposlenjem u firmama. S obzirom na to da oni nude odlične juniorske pozicije, mnogo više u odnosu na neke druge sektore, to je primamljivo. To i jeste i lepo i dobro i preporučujem svakome ko želi i ima vremena da se usavršava. Sa druge strane, tačno je da je u državnim firmama plata za nijansu manja, međutim, iz mog ugla to ne gledam kao nedostatak, jer mi je radno vreme dosta fleksibilno i imam vremena za trening i ostale aktivnosti, a mogu i da radim na svom razvoju, pišem naučne radove i bavim se naukom.

Pored trčanja nisu ti strani ni zimski sportovi?

Pored posla imam baš dosta hobija i nije moguće posvetiti se svakom od njih podjednako. U zimskom delu sezone prevladava snowboarding, iako sam počeo na skijama, probao sam snoubord, zavoleo i sada u toku zime, ako ne znate gde sam verovatno ćete me naći na planini na snoubordu i na nekoj stazi.

Šta ti je plan za ovu godinu što se tiče trka i nekih egzotičnih destinacija koje ćeš posetiti?

Imam dosta planova za ovu godina, ali za prvi deo sezone glavni cilj mi je da odem na Evropsko prvenstvo u skajraningu. Izborne trke su u toku, a prevnstvo će se održati u junu mesecu na Prokletijama. Iskreno se nadam da ću se na izbornim trkama pokaziti dobro i da ću izboriti plasman u reprezentaciju i onda braniti boje naše zemlje na evropksom prvenstvu. Do tada ću imati jednu trku na Islandu i to je sve u sklopu priprema za takmičenje na Prokletijama.

Dušanovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija