Šta može umetnost da učini za ekologiju?

Na štrandu je, za vikend, održana umetničko-ekološka akcija čišćenja plaže i razgovaralo se o ekologiji i eko-umetnosti, pod vođstvom kustoskinje iz Turske, Zeren Oruc. Akciju je organizovalo udruženje Reaktor u okviru šireg projekta "Biofabrika".

Volonteri i novosadski umetnici čistili su obalu Dunava na novosadskom Štrandu, istovremeno koristeći to vreme za razgovor o ekologiji u umetničkom diskursu. Koordinatorka tog panela je kustoskinja iz Turske, Zeren Oruc, koja se od 2015. bavi pitanjima eko održive umetnosti. Poreklom je iz Istanbula, ali poslednje četiri godine živi u Beogradu. Kaže da se ovde ne radi isključivo o stvaranju konkrentnih umetničkih dela te da je to više poziv na akciju.

"Ideja je da razgovaramo o zagađenju Dunava i kako možemo lično i kolektivno da doprinesemo njegovom očuvanju. Mi smo podelili učesnike u tri grupe, predvođene umetnicima. Oni međusobno polemišu o ekološkoj krizi i tome kako umetnost reaguje na nju.

Poslednje dve, tri godine ekoart je postao izuzetno komercijalan trend u svetu, što ima i dobre i loše strane, kaže naša sagovornica.

"Definitivno, to je komercijalno ako pogledate sve te milenijalce širom sveta. Oni se bave raznim projektima i raspravama na temu očuvanja okoline. To je dobro što se priča o tome, ali ne sme biti i jedina stvar koju ćemo preduzeti".

U Srbiji, svakako ni jedna umetnost nije isplativa, pa ni ekološka, jer su mladi umetnici zaokupljeni preživljavanjem, kaže Andrea Kargačin, umetnica performansa i pozorišna rediteljka, koju zanima ekologija, pre svega kao klasno pitanje.

“Mislim da je pristup ekologiji koji imamo pogrešan, jer se obični ljudi osećaju ugroženo kada se priča o njihovim obavezama, štednji, recikliranju, dok su zapravo glavni zagađivači najbogatiji i velike korporacije. U tom smislu treba naći pravi način da se razgovara o tim pitanjima".

Kod nas se umetnici malo bave ekološkim temama u ideološkom smislu. Osvešćena umetnost ne podrazumeva samo korišćenje recikliranih materijala, kaže Andrien Ujhazi, vizuelna umetnica i direktorka projekta "Biofabrika".

"Mislim da je to dosta bitno da se ljudi edukuju i stvore stav prema ekologiji, da to nije samo reciklaža. Postoji, na primer, dizajn materijala, što ljudi sami mogu da naprave i puno alternativa. Tokom ovog projekta biće i panel diskusija u Kulturnoj stanici Svilara, 2. avgusta, gde će art agentkinja iz Holandije pričati o tome postoji li tržište za takvu umetnost koja čak ne mora da bude fizički manifestovana, tu su  i digitalne umetnosti i tako dalje".

Ova akcija je dokumentovana, a film će biti emitovan 26. jula u galeriji "Šok zadruge" dok će u istom prostoru, 29. jula biti organizovan otvoreni razogovor sa kustoskinjama Zeren Oruc i Sonjom Jankov.

M.J.

Foto: Reaktor