Društvo / Aktivizam
Robovi kocke i klađenja sve mlađi
Čak 54 odsto osoba mlađih od 25 godina u Srbiji kladilo se u kladionicama ili su se kockali u slot klubovima, pokazalo je istraživanje "Mladi i kockanje" koje su sprovele organizacije "Prevent“ i "Epicentar za bolesti zavisnosti“ iz Novog Sada.
"Zabrinjava podatak i da osmina svih ispitanika, odnosno, 23 odsto onih koji učestvuju u igrama na sreću, to čini četiri do pet puta nedeljno. Ako gledamo samo one koji se klade ili kockaju, procenat je dvostruko veći. Više od 40 odsto njih kocka se najmanje pet puta nedeljno“, rekao je Nebojša Đurasović iz "Preventa".
Prema njegovim rečima, mladi kockari to čine iz zabave (21 odsto), zarade (12 odsto) i dosade (devet odsto). Trećina ispitanika koji učestvuju u igrama na sreću svesna je da je stekla zavisnost. Njih 80 odsto poznaje nekoga ko je zavisan od igara na sreću.
"Nije kocka jedini problem u kladionicama. Ukupno 42 odsto mladih konzumira alkohol u kladionicama dok popunjava tikete, a čak 15 odsto njih priznaje da konzumira narkotike u kladionicama“, upozorava Đurasović.
Četvrtina ispitanika izjavila je da se ne osećaju bezbedno u kladionicama, a skoro niko od njih nikada nije video upozorenja koja bi morala biti istaknuta na vidljivim mestima, niti su videli informacije o pomoći za one koji su zavisni od kockanja.
"Više od 81 odsto njih je reklo da mladi nisu dovoljno informisani o opasnostima od kockanja kao ni o dostupnoj psihološkoj pomoći“, kaže Đurasović.
OBRATI PAŽNJU
On je naglasio da je klađenje i kockanje u Srbiji regulisano zakonom, koji bi morao da se popravlja, ali da se ni odredbe koje postoje uopšte ne poštuju. Vlasnici kladionica i kockarnica ne poštuju pravila oglašavanja, deo njih se nalazi bliže školama nego što bi smeli i skoro nigde se ne traže dokumenta koja potvrđuju starost korisnika.
"Online kladionice su najveći problem trenutno, jer posluju u sivoj zoni i ne postoji nijedno pravilo u Srbiji koje važi za njih. Sa druge strane, ne sećam se ni jednog slučaja da su vlasnici kladionica kažnjeni zbog brojnih primera kršenja zakona“, kaže Đurasović.
Prema njegovim rečima, preporuka je da se zabrani svaki oblik reklamiranja igara na sreću, po ugledu na zabranu reklamiranja cigareta. On i njegove kolege traže da se postojeći zakon strogo primenjuje, da se uvedu strožije sankcije za prekršioce, da se uvedu klinike za lečenje bolesti zavisnosti i u manje sredine, te da je u školski sistem potrebno uvesti ozbiljnu edukaciju o opasnostima zavisnosti.
Aleksandar Janjić iz "Epicentra za bolesti zavisnosti" kaže da na klinikama do pre nekoliko godina nije bilo nijednog obolelog od zavisnosti od kockanja, a da sada ova kategorija pacijenata iznosi više od 30 odsto.
"Mi godinama već pokušavamo da se izborimo sa ovom tematikom. Očigledno ne možemo pobediti kladionice, ali možemo osnažiti decu da znaju da prepoznaju opasnosti od kocke. Uskoro ćemo prestaviti projekat koji je okupio na desetine umetnika, pevača i drugih kreativaca, po uzoru na Live Aid iz osamdesetih godina. Krećemo u kampanju kojom ćemo pokušati da utičemo na mlade da shvate da kocka ima ozbiljne posledice, ozbiljnije od heroina“, kaže Janjić.
On dodaje da se su izvršitelji sve češće deo priče o oduzimanju imovine, zbog kockarskih dugova.
"Bio sam svedok kako je nekoliko porodica izgubilo kuće i stanove zbog kladioničarskih dugova i to je zaista strašno“, zaključuje Janjić.
P. K.
