Restauracijom bicikala pomažu deci bez roditelja

Sombor je, između ostalog, grad poznat po biciklistima i biciklima. Stoga ne čudi da je baš u tom gradu rođena humanitarna akcija "Biciklom do osmeha" koja će grupu mladih osnažiti u manufakturnim veštinama i pomoći da ispolje svoju kreativnost kroz restauraciju starih, neupotrebljivih bicikala. Projekat će biti zaokružen aukcijom renoviranih dvotočkaša, a svi prihodi biće donirani Domu za decu i omladinu "Miroslav Antić-Mika". 

Projekat se sastoji iz tri dela. Prvi deo projekta čini nabavka bicikla i materijala za restauraciju, kao i motivisanje mladih da se uključe u projekat. Drugi deo je učenje mladih o načinu i metodama popravljanja bicikla, osmišljavanje njihovog konačnog izgleda i sama restauracija uz pomoć mentora koja će trajati pet dana. Treći deo projekta obuhvata pripremu, promociju i održavanje aukcije.

Jedna od inicijatora ideje Jelena Štulić, za Oradio, kaže da je sa saradnicima tražila način da pomogne svojoj zajednici, a da je ideja do koje su na kraju došli, od samog početka bila više nego očigledna.

"Nas četvoro, Dušan Vorkapić, Dalibor Stojanović i Ružica Rakinić i ja smo dugo aktivisti i falilo nam je više akcije od samog volontiranja. Želeli smo nešto više da uradimo za sredinu i dugo smo razmišljali o tome šta bismo mogli. Na kraju smo shvatili, pošto smo uvek na bicklima, da je najbolja ideja već pod nama i tako smo počeli da oblikujemo ideju koja je kasnije postal 'Biciklom do osmeha'", kaže Jelena.

Vi ste u međuvremenu dobili i potporu Erste fondacije jer ste se našli među deset pobednika konkursa "Superste". Kako izgleda projekat?

Ljudi su nam donirali bicikle koji su stari, nefunkcionalni. Ideja nam je da ih restauriramo i napravimo poptuno funkcionalne bicikle, prodamo ih na aukciji i od tog novca nešto kupimo Domu za decu i omladinu "Miroslav Antić-Mika". Prijavili smo se na konkurs Erste fondacije - "Superste" i završili kao jedan od pobednika.

Ovo je od početka zamišljeno kao humanitarna akcija?

Jeste. To je i bila prvobitna ideja. Nismo znali na početku kako će sve to da ispadne, ali se sve sjajno ukopilo i dobro je ispalo.

Poenta je, pored humanitarnih aktivnosti i da sakupite volontere koji će učiti da repariraju bicikle...

Mi smo već prikupili volontere. Počela je realizacija, volonteri su tu i spremni za rad, bicikli su takođe tu i već se uveliko radi na restauraciji, pa čekamo javnu aukciju. Na žalost još ne znamo kada će tačno biti aukcija, jer svaka faza projekta ima neke nepredviđene probleme. Očekivali smo da neki bicikli budu u boljem stanju, ali eto nisu, pa sad mora da se čeka peskarenje. Nismo sigurni ni da li će nas vreme služiti uvek, pa ne možemo ni da predvidimo kada će biti aukcija jer smo još u početnoj fazi.

Sombor je nekad bio pravi biciklistički grad. Koliko je on to danas?

Sombor je zaista biciklistički grad. Kod nas važi izreka da svaki Somborac ima jedan i po bicikl. Jedan za vožnju, a onaj drugi za ne daj bože. Kod nas se bicikl koristi u svim vremenskim prilikama i neprilikama, i po snegu ih vozimo. Isto tako, on nije samo prevozno sredstvo već ih ljudi guraju gde god treba nešto da nabave, prevezu... On je sredstvo za sve. Sombor, kao i drugi gradovi, sada ima jako puno automobila, ali je bicikl ipak opstao. Njegova vrednost i dalje nije umanjena i sigurna sam da ima isto toliko bicikala koji se ravnopravno bore sa automobilima.

Da li je ta ljubav prešla i na mlađu populaciju?

Mladi naročito rado voze bicikle po Somboru, najaktivniji su.

Kakva je infrastruktura za bicikliste?

Ona nije baš najbolja, ali kod nas je ravnica pa je mnogo lakše voziti nego u drugim mestima. Međutim, što se tiče biciklističkih staza i bezbednosti, mislim da bi moralo još da se poradi na tome i mislim da ćemo i to uspeti u nekoj bliskoj budućnosti.

Kada ste birali volontere za ovaj projekat čime ste se rukovodili?

Rukovodili smo se time da vidimo ko je uopšte imao mogućnost da radi s biciklima, koja je njihova motivacija da se bave ovakvim stvarima, pa smo na osnovu tih stavki gledali ko je najbolja osoba za projekat.

P.K.