Prostorima za mlade treba da upravljaju mladi

Prostori za mlade su veoma važni. Oni nisu samo mesta u kojima mogu da ispunjavaju svoje slobodno vreme (što je apsolutno legitimno), to su mesta u kojima mladi upoznaju jedni druge, razmenjuju kontakte i ideje, kreativno se ispoljavaju, edukuju i informišu. Ti prostori treba da budu bezbedni i dostupni.

Nacionalna strategija za mlade u našoj zemlji, pod aktivnim učešćem mladih i participacijom podrazumeva prava, sredstva, prostor i mogućnosti, a po potrebi i podršku, učestvovanje u donošenju odluka i aktivnostima koje doprinose izgradnji boljeg društva.

U idealnom slučaju, svi hoćemo, možemo i želimo bolje društvo i radimo ka tome. U realnosti, idealni slučajevi su veoma retki, a faktora, uslova, događaja, likova i pojava zbog kojih to nije tako je mnogo.

Foto: Oradio

Urednica portala Youth Vibes Anđelija Stanimirović kaže da u Nišu takvih prostora ima. U Beogradu, prema njenim rečima, ima ih i više nego što je potrebno, ali to ipak nije dovoljno.

"Mislim da manjka kulturnih sadržaja, pogotovo u Nišu, na jugu Srbije generalno. Ima sadržaja, ali prosto, mnogi nemaju ni finansijskih mogućnosti za sve te sadržaje, niti su dovoljno obavešteni o njima, jer nisu obavešteni na adekvatan način, putem kanala koje oni prate. Većina tih sadržaja se plaća, malo je toga što mladi mogu da dobiju besplatno", kaže Anđelija.

Ona dodaje da u Nišu ima dobrih prostora i da što se bezbednosti tiče, u tim prostorima nije bilo problema, bar prema onome što je ona dosad čula.

Sa druge strane, novinarka Marija Marinković misli da ovakvih mesta za mlade u Nišu nema dovoljno.

"Verujem da je razlog tome što niko verovatno nije u dovoljnoj meri istraživao koje su to potrebe mladih, kako bi im taj prostor i prilagodio. Mladi svoje prostore nalaze u nekim javnim, opštim prostorima, koji su namenjeni svima. Retko kada čujem da postoje neki prostori koji su namenjeni baš mladima, gde su oni ciljna grupa", ističe Marija.

Ona kaže i da mladi idu u bioskope, pozorišta, na sportske događaje, ali da su to mesta koja su svima namenjena. Napominje i da treba razmišlajti o manjim mestima, koja neretko nemaju nikakav sadržaj ili prostor.

Marija Marinković, foto: privatna arhiva

U KOMSovom Alternativnom izveštaju o položaju mladih se navodi da kancelarije za mlade treba da predstavljaju lokalni servis mladih u okviru jedinica lokalne samouprave koji ima ključnu ulogu u sprovođenju Nacionalne strategije za malde na lokalnom nivou. Prema ovom istraživanju se takođe navodi da je u 2007. godini u Srbiji bilo svega pet Kancelarija za mlade, dok je do 2018. taj broj narastao na 136. Međutim, u Srbiji i dalje ima više opština nego što ima kancelarija za mlade koje treba da budu polazna tačka prilikom osnaživanja ostalih prostora za mlade, a onda i aktivnosti unuar njih.

Glumac Uroš Mladenović koji sa mladima radi u Kulturnoj stanici Eđšeg, kaže da sa njima ima veoma dobru saradnju i da su otvoreni za mlade, ali i on skreće pažnju na manja mesta.

"Mnogo događaja je namenjeno mladima. Verovatno se usled toga i potrebe povećavaju, naravno da je potreban i dodatan prostor. Mislim da mesta van Novog Sada imaju još veću potrebu za takvim prostorima, pogotovo prigradaska naselja. Takođe, institucije treba da budu otvorenije za mlade i za njihove programe, za kreiranje sadržaja za mlade i od mladih. Treba razmišljati i o otvaranju nekih prostora koji će biti dostupni mladima, koji su van užeg gradskog centra", kaže Uroš.

Dom B612 postoji već pet godina, a jedna od koordinatorki doma, Nataša Ivaneža kaže da je ideja prostora koji pružaju prilike mladima veoma bitna.

"Nezavisno od muzičkog ili književnog programa, stvar je zapravo u svesti o tome da imate podršku i da će vam neko pomoći, što je veoma važno. Ovakvi programi treba da opstaju, jer onda mladi imaju svest o tome da imaju gde da odu, da stvaraju i da će im neko tu pomoći u kreativnom procesu i razvoju”, navodi Nataša.

foto: https://www.facebook.com/domb612/

U Nacionalnoj strategiji za mlade se takođe navodi da "udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, bez svake sumnje vrše bitnu društvenu i političku funkciju, ali i pored toga ne postoji podsticajna sredina za razvoj omladinskog civilnog sektora, kao ni povoljna sredina za promociju i zaštitu građanskih prostora mladih". To nam govori da, iako ih ima i iako smo na mnogo boljoj poziciji nego pre nekoliko godina, ovo je polje gde još uvek moramo da radimo.

Urednik portala Brate Saša Trifunović kaže da ni u Boru nije najsjajnija situacija. Prema njegovim rečima, u Boru je postojala diskoteka koja je bila javno-privatno partnerstvo.

"Nju smo vodili gradska uprava, ja kao privatnik i Centar za kulturu i to je prestalo za radom. Bor je sada grad u kome postoje dva-tri lokala u kojima se ponekad organizuju koncerti. Postoji neki omladinski klub, za koji se zna da je ima veze sa vladajućom strankom, oni imaju teme koje nisu vezane za politiku, ali krajnji cilj jeste politika. Ali ne mogu da kažem da rade loše, bave se temama koje u u interesu mladih", kaže Saša.

Damir Bojić iz Omladinskog centra CK13 govori o važnosti i ulozi prostora za mlade u kreiranju društva gde smo svi jednaki i gde imamo ista prava. Kako on kaže bitan je momenat u kome mladima dajemo da uređuju neke prostore i da upravljaju njima.

"Ne treba da ih tretiramo kao nekoga kome se nešto daje, već kao nekoga ko nešto može da pruži. Problem u našem gradu, naročito ako pričamo o titulama koje Novi Sad ima, o prestonicama, je taj što prostori nisu nastali od strane mladih, već od nekih drugih struktura. Nema nekog velikog smisla ako mladi nisu uključeni u kreiranje programa i prostora. Mi smo sada imali priliku da vidimo mlade koji jesu bili uključeni u procese, ali to su samo brojevi i određene vrste mladih koji su spremni da slušaju ono što im neki odrasli kažu", isitče Damir.

On dodaje da se "boji da se mladima ne daje prilika da stvaraju autentične prostore", već se to ugrožava od strane političkih činilaca, "ko god oni bili".

Svakako da se lista prostora za mlade značajno povećala proteklih godina, ali, bilo bi i suludo da stagniramo, ili idemo unazad. Ono što su zadaci i po nacionalnoj strategiji, a onda i po lokalnim akcionim planovima, jesu makar otvaranja kancelarija za mlade tamo gde ih nema.

Sa druge strane, mladi imaju mogućnosti, ukoliko imaju želje da se organizuju i naprave neki svoj prostor, sopstveni kreativni kutak i bezbedno mesto koje im nedostaje. Verovatno neće biti tako lako, s obzirom na sve o čemu su pričali naši sagovornici, ali pojedini omladinskin klubovi, centri i mesta koji postoje, dokaz su da je to ipak nekako moguće. 

J. Božić