Mediji u Srbiji slepi za probleme mladih

Mediji u Srbiji izveštavaju o problemima i potrebama mladih površno, uz brojne stereotipe i predrasude, pokazalo je najnovije istraživanje "Novosadske novinarske škole". Kako je za Oradio rekla Valentina Sigeti iz ove organizacije, pokušali su da ustanove kako mediji naginju diskriminaciji prilikom izveštavanja o pojedinim društvenim grupama.

Ona kaže da su tokom projekta razgovarali sa velikim brojem srednjoškolaca o tome kako ih mediji vide i prepoznaju li stereotipe u izveštavanju.

"Iznendailo nas je da je većina mladih svesna da u tekstovima o mladima ima mnogo generalizacija. Oni su ih uvek prepoznavali. To ih je poprilično ljutilo kada ih mediji prikazuju na stereotipne načine", kaže Valentina.

Istraživanje KOMS-a iz 2016. godine pokazalo je da se 90,4% mladih informiše preko društvenih mreža, 72,9% proverava i web portale, 43,8% gleda televiziju, a 30,5% preko novina. Valentina kaže da i taj podatak dovoljno govori o tome na koji način tradicionalni mediji tretiraju omladinu.

"To što mladi ne prate medije koje smo monitirovali pokazuje između ostalog i zašto se mladima ne dopada kako izveštavaju. Čak i kada rade priloge o njima, to rade utemeljeno na nekim uverenjima i stereotipima. Naše istraživanje je pokazalo da mediji o mladima izveštavaju na dva načina. Kada osvajaju nagrade je jedan, a drugi je na način da nas ubeđuju kako mladi 'nešto rade sve više'... Sve više su promiskuitetni, sve više lenji, koriste droge, nešto ne znaju itd", kaže Valentina.

Istraživanje je pokazalo i da su medijski sadržaji za mlade u Srbiji veoma oskudni, o problemima mladih najčešće se izveštava u skladu sa agendama zakonodavne i izvršne vlasti, što je posebno uočljivo kod javnog servisa (RTS), čiji su iskoraci ka medijskoj inicijativi veoma retki i skromni.

Mediji takođe neretko izveštavaju o mladima sa distance, uz opozicije tipa mi i vi, gde je mi = autoritet, a vi = dekadencija, čime implicitno poručuju da mladi nisu njihova ciljna grupa, tj. publika, već samo predmet izveštavanja, a povremeno i gneva. Gnev posebno dolazi do izražaja kada se raspravlja o vrednostima koje se u tradicionalnom društvu pretpostavljaju kao univerzalne. U tom svetlu, šarene beležnice mladih vlogerki ne posmatraju se kao novi format popularne kulture, već kao pretnja srpskoj kulturi i njenim kanonizovanim velikanima, pokazalo je istraživanje NNŠ.

Valentina kaže da mediji malo pažnje obraćaju na teme koje zanimaju mlade.

"Govori se o stipendijama, školovanju, ali se veoma često spominju u crnoj hronici u negativnoj konotaciji kao akteri. Jako je važno istaći da su mladi u prilozima I tekstovima vrlo malo zastupljeni kao subjekti. Tek u dva odsto članaka i priloga mladi su subjekti. To znači da ih mediji retko pitaju za mišljenje o problemima koji su im najčešći. Mnogo češće mladi su objekati u tim pričama, neko drugi o njima govori i taj neko je najčešće pripadnik vlasti, političar i slično", kaže Valentina.

Istraživanje NNŠ pokazalo je i da se mediji, sa jedne strane, oslanjaju na opšti konsenzus prema kojem su mladi 'budućnost društva', te kao takvi zaslužuju bolje obrazovanje i priliku da dostojanstveno žive i rade u Srbiji, dok je sa druge strane ta ista populaciona grupa medijski podzastupljena, sposobna da prekorači 'informativni prag' medija samo u tri slučaja: kada postigne izuzetan rezultat, kada izazove veliko razočaranje ili kada o njoj govore političke elite.

Novosadska novinarska škola posmatrala je i kako mediji izveštavaju o starima, izbeglicama, LGBT populaciji, deci i mnogim drugim društvenim kategorijama, a rezultati istraživanja biće dostupni u publikaciji koja će moći da se pogleda na sajtu NNŠ već u subotu. U ovom istraživanju posmatrani su: Blic, Politika, Informer, RTS, Prva TV, Pink i portali Tanjug, Telegraf i Vice. Kompletan razgovor sa Valentinom Sigeti poslušajte na našem podkastu.

P.K.