Društvo / Aktivizam
Kroz angažovanu umetnost mladi se bave nama, a ne mi njima
Učešće mladih u procesima donošenja odluka, podsticanje diskusija i debata i ohrabrivanje ka pozitivnim promenama, važan su deo kulture i umetnosti. U tome se nekako istakao društveno angažovani teatar, koji, kroz pozorište, pomaže mladima (ali ne samo mladima) da pronađu kanal putem koga će se njihov glas čuti, putem koga će poslati poruku i teren gde će istražiti sve ono što ih okružuje i što im je važno. Sve to praćeno je kreativnošću i inovativnošću.
foto: EPK Novi Sad 2022
Društveno angažovani teatar daje odgovore na neka teška pitanja, a mladi koji učestvuju u ovakvim aktivnostima preuzimaju glavnu ulogu, istražuju, iskustveno uče i razmenjuju emocije, vrednosti i veštine.
Takav jedan međunarodni projekat se trenutno sprovodi i u Novom Sadu, pod nazivom Evropska mreža za omladinski angažman 2.0. (EYE Net 2.0.) u okviru koga je planirano osam pozorišnih festivala, u Novom Sadu i u različitim gradovima u Češkoj, Italiji, Mariboru, Sloveniji, Grčkoj, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji. U okviru projekta biće producirana po jedna predstava u svakoj zemlji. Koordinatorka programskog luka EPK "Budućnost Evrope" Aleksandra Manojlović kaže da je angažovani teatar važan iz više apsekata. Sa jedne strane, to je pitanje neformalne edukacije, a sa druge strane, konteksta u kome živimo.
"Sjajno je što su škole otvorile vrata i što uvode koncept neformalnog političkog obrazovanja za mlade, koje nije toliko pristuno u formlanom obrazovanju. Važan je aktuelni kontekst. Na primer, sada imamo situaciju sa Ukrajinom, imali smo različite problematike u Americi sa rasističkim pitanjima. Ovako, mladi imaju priliku da se izjasne, da kažu šta misle na neku temu i da razgovaraju o tome. Nakon svake predstave sledi diskusija. Kreiraju se slobodni i sigurni prostori za debate. Mislim da je to jako važno, s obzirom na to da, kada god pričamo o potrebama mladih, mi zapravo pričamo o nekim idejama koje odrasli ili aktualni politički ili obrazovni ili bilo koji sistem planira u ime njih", ističe Aleksandra.
Aleksandra Manojlović, foto: Vladimir Veličković
Kada govorimo o angažovanju mladih kroz umetnost, važno je pomenuti i mobilnost mladih, koja doprinosi promišljanju i razmeni iskustava o sličnim temama sa vršnjacima koji dolaze iz drugačijih konteksta.
U okviru EYE Net putujućeg festivala, pored ostalih, u Novom Sadu je igrana i predstava mladih iz Francuske "Zastani pred ruševinama". Predstava se bavi javnim prostorima i postavlja pitanje da li se prostor polako suprotstavlja pojedincima koji su ga osmislili.
"Za mene je veoma važno da vidim malo dalje od svoje zemlje i da podelim svoje iskustvo. Mi smo sada govorili o javnim prostorima u Francuskoj. Ono što možemo da čujemo je nekada samo preko TV -a, a pozorište je mesto na kome možemo o tome da pričamo i da eksperimentišemo i u drugim zemljama", kaže Žerom de la Bernardi iz Francuske.
"Neverovatno je, prvi put sam u drugoj zemlji. Mislim da je debata bila veoma interesantna, mladi u Srbiji imaju mnoga razmišljanja na teme o kojima smo razgovarali. Imali su mnogo pitanja, veoma su zainteresovani. Izgledalo je kao da žele promenu, da žele razmenu iskustva i da smo na istom nivou solidarnosti i ljudskosti koju smo i hteli da prikažemo kroz predstavu", dodaje Lusil de Rošgond, takođe učesnica u predstavi "Zastani pred ruševinama".
Scena iz predstave "Zastani pred ruševinama", foto: EPK Novi Sad2022
Koordinator projekata međunarodne saradnje u Fondaciji Novi Sad 2022 Bojan Milosavljević kaže da se ove predstave ne bave mladima, već da se mladi bave nama.
"Želimo da mlade uvažimo onakve kakvi jesu i da ih cenimo kao najzdraviji i najpametniji deo društva, što oni uvek jesu. Ima puno stereotipa o mladima, mnogo se toga valja po medijima i društvu. Oni umeju da misle i da budu odgovorni, treba da ih osnažimo da, kroz kulturu kao sredstvo, steknu neke veštine, kao što je kritičko razmišljanje, timski rad, samozastupanje, tolerancija, solidarnost. Dajemo im prostor da se spremaju za odgovorne građane i građanke", kaže Bojan.
OBRATI PAŽNJU
Mladi iz Srbije takođe dele mišljenje sa vršnjacima iz Francuske. Kažu da su im isksutva sa ovakvih projekata značajna i da im pomažu da budu aktivni i angažovani. Hana Gusić (16) kaže da postoji stigma o tome da mladi ne treba da se pitaju.
"Kako sam krenula u školu, upoznala neke prijatelje, oni su me uputili na ovaj projekat i tu smo celo leto imali priliku da učimo i od profesora i da sami vadimo informacije iz novina. Shvatila sam da, bez obzira na to što ne mogu da glasam, mogu da se bavim politikom, ekologijom, bilo kojom od ovih tema. Mogu da učim da, kada jednog dana dođem na poziciju da odlučujem, imam dovoljno znanja da to bude kvalitetno", ispričala je Hana za Oradio.
Sofija Marić (16) takođe smatra da je bitno angažovanje mladih, ali ne samo njih, već svih građana.
"Mislim da je svejedno da li imam 16 ili 56 godina, treba da se uključim, da promenim nešto, da bude bolje i meni i drugima. To sam naučila kroz ovaj projekat. Recimo, pre nego što je projekat krenuo, moja mama je reciklirala i mene nije bilo briga za to. Kada sam došla ovde i kako smo stalno radili na tome da su đubre i plastične kese loši, mene sada grize savest kada kupim plastičnu kesu. Drago mi je što su povezane i druge države, možemo da vidimo i njihovu perspektivu na neke zajedničke probleme", kaže Sofija.
OBRATI PAŽNJU
Pozorišni reditelj Atila Antal smatra da društveno angažovanje i rad na socijalnim temama, kroz umetnost, predstavljaju jedan od načina bavljenja umetnošću i osnovu za umetnički rad.
"Mislim da umetnik ne mora da zna sve i ne mora da se bavi angažovanom umetnošću, ali ako se odluči da to radi, onda radi jedan veoma važan posao. Pozorišna umetnost daje priliku da se neke stvari osvetle iz drugog ugla, da se drugačije pristupi, na način koji je možda neočekivan. Zbog te neočekivanosti može kod publike da proizvede neku vrstu zapitanosti, da je izbaci iz nekog uljuljkanog, sigurnog, stabilnog stanja. Jako je bitno da umetnik i stvaralac bude veoma svestan svog okruženja i da bude osetljiv na neke vibracije ili teme", kaže Atila.
On dodaje i da je vremenom zavoleo angažovani teatar, odnosno, da to nije došlo odjednom
"Vremenom sam shvatio da tu ima toliko načina da se suptilno priča o mnogo čemu, da se provuče neka bitna tema kroz svaku predstavu. Trebalo bi da nekako otvorimo svest o tome i kod mladih, da postoji ta magičnost, da se nešto malo promeni i kroz umentost", objašnjava Atila.
Šta god da izaberete, angažovanje u zajednici ne može biti loše, a ako je to kroz umetnost, onda je spoj kreativnog i razvojnog puta mlade osobe u sigurnim rukama.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
