Društvo / Aktivizam
Između skupog života i borbe za demokratiju: Šta poručuju mladi u Srbiji?
Najveći problem mladih u Srbiji trenutno su visoki troškovi života, a slede korupcija i nedostatak demokratije i pravde, pokazao je najnoviji Alternativni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).
Foto: Jelena Ivanović
Mladi su jednako zainteresovani za politiku i politička dešavanja kao i prošle godine. Na pitanje "Koliko ste zainteresovani za politička dešavanja?", na skali od 1 do 5, prosečan odgovor mladih je 4,18. Taj podatak govori da fokus mladih na politička dešavanja u Srbiji nije promenjen posle skoro dve godine protesta.
Milica Borjanić iz KOMS-a za Oradio kaže kako je sve više mladih počelo da veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine.
"Izdvojila bih i podatak da mladi smatraju kako Srbiji ne treba jak lider ili vođa. Po tom pitanju se primećuje kontinuitet. Dakle, ove godine, recimo, najveći procenat ikada, otkad mi pratimo i kreiramo Alternativni izveštaj, više od 50 odsto smatra da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja. Kada smo pitali mlade šta su njihovi najveći problemi, oni kažu da su to, pod broj jedan, visoki troškovi života, a onda odmah nakon toga i nedostatak demokratije, vladavine prava, korupcija, koje takođe ostaju vrlo visoko kotirane", objašnjava Milica.
KOMS-ov Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u 2026. pokazuje da su mladi i te kako spremni da se angažuju. VIše od 80 odsto njih, što je nikad veći procenat, zainteresovano je da prati politička dešavanja i želi da izađe na izbore.
Istraživanje je pokazalo i da ih, kada govore o političkim zbivanjima, i dalje najviše interesuju (ne)funkcionisanje demokratije u Srbiji, izbori, stanje u medijima, stanje u parlamentu (72,3%), zatim korupcija i kriminal (70,1%) i aktivnosti studentskog pokreta (64,9%).
Oni u najvećoj meri smatraju da im politički sistem u Srbiji ne omogućava da utiču na političke procese i odluke.
"Mlade koji imaju pravo glasa pitali smo da li bi izašli na parlamentarne izbore ako bi se oni održali naredne nedelje. Gotovo 90 odsto njih bi glasalo na izborima, što je identična brojka kao i prošle godine”, kaže Milica.
Istraživanje je poteglo i pitanje poštenih izbora. Pitali su mlade da ocene u kojoj meri su izbori u Srbiji slobodni i pošteni i dobili najnižu ocenu: 1,45 (prethodne godine iznosila je 1,67, a pre dve godine 1,85).
Milica kaže da su se stvari korenito promenile od početka studentske pobune i da je taj događaj u velikoj meri uticao na mlade u Srbiji i njihovu percepciju sopstvenog položaja unutar društva.
"Kada smo pitali mlade u kojoj meri su aktivnosti studentskog pokreta uticale na njihovo aktivnije učešće u političkim procesima u zemlji, dobili smo prosečan odgovor 3,57, što govori da je u solidnoj meri studentski pokret uticao na aktivno učešće mladih”, kaže Milica.
U KOMS-ovom istraživanju ove godine mladima je postavljeno i pitanje koliko prate aktivnosti studentskog pokreta.
"S obzirom na to da su prošle godine u najvećem procentu podržavali zahteve studenata, sada su nam rekli da su nastavili. Mladi i dalje podržavaju studente i njihove zahteve, više od 70 odsto njih podržava i prati. I tu primećujemo najveći kontinuitet u odnosu na prošlu godinu”, objašnjava Milica.
Kada je poverenje u institucije u pitanju, njega i dalje u najvećoj meri nema, pokazao je izveštaj KOMS-a.
Osnovni zaključak je da mladi imaju visoko poverenje jedino u studente, kao i u naučnike i nauku, dok sve ostale institucije imaju prosečno poverenje niže od ocene tri. Nijedna druga institucija nema prosečnu ocenu iznad tri, što govori da su mladi u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno.
Nevladine organizacije, vojska, crkva i Kancelarije za mlade jedine su institucije koje imaju poverenje iznad dva, dok čiste političke institucije imaju (ne)poverenje sa prosečnom ocenom koja varira od 1,16 do 1,26. Najniže poverenje, kao i najnižu ocenu mladi i dalje daju predsedniku Aleksandru Vučiću: 1,15, Ani Brnabić 1,12, premijeru Đuri Macutu 1,12. Najveće poverenje od političkih aktera trenutno baštini rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić sa ocenom 2,48.
Više od 53 odsto mladih zalaže se za ulazak Srbije u Evropsku uniju, dok se 26,9 osto njih protivi. Oko 20 odsto još uvek ne zna da odgovori na tu dilemu.
Mladi se i dalje dominantno informišu na društvenim mrežama (69,9 odsto), što je 7 odsto manje nego prethodne godine. Rezultati pokazuju da većina mladih najčešće koristi Instagram (90 procenata), a iza toga sledi Jutjub koji bira 65 odsto mladih. Dva glavna kanala za komunikaciju mladih su Instagram DM i WhatsApp, a nešto ređe i Viber.
Milica Borjanić kaže da je generalni utisak istraživanja kako je ostala dosta velika poveznica sa svim što se dešavalo u prethodnih godinu i po dana.
"Mnogo stavova, mnogo mišljenja mladih se nadogradilo na to. Međutim, sada primećujemo probleme u nekim drugim oblastima. Prošle godine prvi problem koji su mladi rekli jesu korupcija i nepostojanje demokratije i vladavine prava. Ove godine mi ponovo vidimo da je kvalitet života za njih zaista nešto što im predstavlja najveći problem, odnosno, visoki troškovi života”, kaže Milica.
Oko 20 odsto mladih koji su odustali od školovanja reklo je da su odustali zato što više nisu mogli to sebi da priušte, pokazuje Izveštaj.
"Dakle, opet govorimo o tom kvalitetu života i visokim troškovima. Tako da, koliko su se s jedne strane desili neki pomaci u ovih deset godina kada govorimo o smanjenju nezaposlenosti, toliko s druge strane pitanje kvaliteta rada, kvaliteta tih ugovora na osnovu kojih mladi rade, visine naknade, odnosno visine zarade, postaje dominantno. Mladi jednostavno ocenjuju da to nije dovoljno za sve što im je potrebno”, zaključuje Milica.
Ceo izveštaj KOMS-a možete pročitati ovde
